Владо Георгијев први је извођач популарне музике који је наступио на Краљевом тргу на Златибору после две године, услед добро познатих разлога. Кантаутор из Херцег Новог одржао је свој први концерт после дужег периода, а укупно други од тренутка када је кренула пандемија. Судећи према приказаном на бини, он и његова пратећа група ужелели су се свирки, а слично се може рећи и за публику која је испунила Краљев трг.

–Како да се не ужеле… Људи су се ужелели да живе, а не да слушају наређења од ко зна кога. Ја нисам објавио мој планирани албум „Боемски“, јер би то било бесмислено када не бих имао где да га промовишем кроз свирке. А не желим ни да правим музику у овом времену када је људима лоше, не бих да их подсећам на ружан период. Ја пишем своје песме и не волим да пишем у мрачној атмосфери, а још увек то није како треба. Мало су нас пустили, али ће нас као опет затворити. Надам се да ће се вратити нормалан живот и ове предивне вечери са свиркама – рекао је Георгијев.

Изузев песама по којима га публика најбоље познаје („Тропски бар“, „Дјевојка за два минута“, „Ми нисмо ми“, „Анђеле“, „Жена без имена“, „Збогом, љубави“, „До свитања“), Георгијев је на Златибору представио и неке нумере које још увек нису објављене, у неким својим стиховима истакао је својеврсно предвиђање ситуације изазване епидемијом („Лажни људи“), а поједине стихове је изменио и прилагодио истицању стимулативног дејства комплет лепиње („Реци ми да знам“). Музика је у себи, уз препознатљиве медитеранске ритмове, садржала џезерске аранжмане, као и варијације на филмску тему из серијала о Џејмсу Бонду.

–Добро, жељни смо свирке, па смо се мало расвирали (смех). Све више верујем да ћу инсистирати на квалитету и за неки наредни материјал, нарочито јер је у последње време изражена појава одређене субкултуре, која кокетира са музиком, а музике ту у ствар нема. 

Иако још увек нема јасно дефинисане планове, Георгијев се нада да ће током лета имати још наступа и да ће се ствари полако враћати у нормалу.

И. Јанковић