О Општини
Општина Чајетина се налази у југозападном делу Републике Србије и једна је од најуспешнијих локалних заједница у земљи. Административно припада Златиборском округу и заузима површину 647км квадратних. На повољан географски положај општине Чајетина утичу магистрални путеви за Црну Гору (Јадранско море) и БиХ. Преко територије општине Чајетина пролази и пруга Београд-Бар, а у непосредној близини налази се аеродром Поникве који ће у перспективи планираним пројектом развоја постати значајна регионална ваздушна лука.
Простор општине Чајетина географски подразумева таласасту висораван са планинским масивом Златибора као средишним и главним делом. Захваљујући специфичној клими и карактеристичним ваздушним струјањима, континенталним и медитеранским, овај простор се сматра ваздушном бањом, што Златибору и општини Чајетина даје оптималне природне услове за развој туризма, и то неколико видова, а превасходно: планинског, здравственог, рекреативног, спортског, манифестационог, сеоског и других. За почетак развоја туризма на Златибору и позиционирања Златибора као водећег туристичког места у Србији узима се датум посете краља Александра Обреновића 20. августа 1893. године.
Златибор као резтултат дугогодишњих напора и туристичког развоја који је стар преко 120 година данас има јако добру и атрактивну, туристичку понуду која предњачи на туристичком тржишту Србије садржану у преко 10 хотела (у категорији од три и четири звездице, а у изградњи је и хотел „Торник“ од пет звездица), мноштву апартмана и пансиона, одмаралишта, wellness центара, апартманских насеља, кафића и ресторана, а од пре пар година и ауто-камп и десетак спортских терена за спортске припреме како фудбалских екипа тако и свих других спортиста јер су у понуди и фудбалски и тениски терени, две затворене спртске дворане, по један затворени и отворени олимпијски и полуолимпијски базен, због чега је Златибор често избор за припреме многих спортских екипа.
Привлачну и атрактивну понуду Златибора, чине пре свега саме географске и климатске карактеристике Златибора, а као бисери и драгуљи те понуде свакако истичу се Стопића пећина, Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Водопад у Гостиљу, Прераст у Доброселици, а од културних атракција ту је специфичан амбијент Краљевог трга, пијаце и језера на Златибору, Храма Преображења Господњег, цркви-брвнара у Јабланици и Доброселици, као и манастира Увац и Дубрава. У непосрњедној близини су и надалеко познати локалитети Природног резервата „Увац“, парка природе „Мокра Гора“, као и Кустуричини „Дрвенград“ односно „Мећавник“ и „Каменград“ то јест „Андрићград“, ски-центар „Торник“ са четири стазе и шестоседном жичаром, а ускро ће исти и туристички центар Златибора бити повезани преко најлепших делова планине, Рибничког језера и златиборских сувати својеврсном атракцијом у виду панорамске Гондоле, која ће узгред бити и најдужа у Европи.
Туристима и посетиоцима Златибора на располагању је у сваком моменту преко 50 км пешачких и бициклистичких стаза, као и „Авантура“ и „Дино-парк“, а у будућем периоду и Аква парк.
Истoриja Чајетине
Први дo дaнaс прoнaђeни дoкумeнт кojи пoмињe Чajeтину je из 1815. гoдинe. To je писмo Joвaнa Mићићa књaзу Mилoшу кojим гa oбaвeштaвa o приjeму пoрeских књигa. Кaдa je пoстaвљeн зa руjaнскoг кнeзa, Joвaн Mићић je изaбрao Чajeтину зa свoje стaлнo сeдиштe и 1817. у њoj je пoдигao кoнaк сa мнoгим згрaдaмa. Oкo Mићићeвoг кoнaкa сe кaсниje рaзвилa вaрoшицa Чajeтинa.
Чajeтинa je имaлa вeлики знaчaj. Oнa je билa цeнтaр jeднe вeликe тeритoриje, a прeкo њe су ишлe диплoмaтскe вeзe Србиje сa Црнoм Гoрoм. У тo врeмe je имaлa свeгa нeкoликo кућa, aли сe, врeмeнoм, свe вишe изгрaђивaлa. Сeдиштe срeзa je oстaлo у Чajeтини свe дo 1845. гoдинe, кaдa су гa Устaвoбрaнитeљи прeмeстили у Ужицe. 1863. гoдинe, зa врeмe другe влaдaвинe Mихaилa Oбрeнoвићa, сeдиштe срeзa сe врaћa у Чajeтину и истe гoдинe oнa дoбиja вoдoвoд.
Крajeм XIX вeкa, изгрaђeнe су и шкoлa и црквa. Нoвa шкoлскa згрaдa je пoдигнутa 1905. гoдинe. 1927. гoдинe изгрaђeн je сaврeмeни пут Ужицe-Крaљeвa Вoдa, пa je и Чajeтинa прикључeнa нa њeгa.
На залагање локалних старешина, краљ Александар Карађорђевић је 30. јуна 1928. године донео Указ о проглашењу Чајетине варошицом,од тада, 30. јун обележава се као Дан општине Чајетина.
Развој туризма на Златибору
За почетак организованог развоја туризма узима се 1893. година и посета краља Александра Обреновића. Наиме, у протоколу краљеве званичне посете Ужицу, планиран је пољски ручак крај извора Кулашевац на Златибору. Многи записи потврђују да је то, по свему, био изузетан догађај, а краљу је био приређен дочек који се дуго памти. У име Златибораца, председник чајетинске општине Петар Мићић одржава здравицу и замоли владара да допусти да се вода Кулашевац од тада зове Краљева Вода "те да тај непресушни извор буде вечити спомен доласка краљевог на Златибор". Тако Кулашевац доби ново име, а већ следеће године подигнута је чесма на чијој плочи беше уклесано: „Краљ Александар I 20. августа 1893." Био је то први зидани објекат на овом делу Златибора.
На ову планину 1908. године долази још један краљ Србије, а то је Петар I Карађорђевић. Први пут је дошао на ову планину из здравствених разлога, али је толико заволео Златибор да је касније са пријатељима све чешће долазио на ову планинску лепотицу. Приликом његове прве посете 1908. године изграђени су први објекти на Златибору: хотел „Краљева вода“ данас је то ресторан „Србија“ изнад језера, вила „Чигота“ и пекара. Тада почиње развој монденског туризма, јер ако могу краљеви да се одмарају на овој планини зашто не би могли и остали, који имају довољно новца за то, али и слободног времена. Почиње градња летњиковаца. Највећи број тих објеката изграђен је између два светска рата и то на четири локалитета: Рибница, Краљеве Воде, Палисад и Око. Током Другог светског рата велики број објеката је оштећен или порушен, а данас постоји иницијатива да се 16 објеката, односно вила, стави под заштиту државе, и да се прогласе споменицима културе.
