Код цркве Огњена Марија у Кривој Реци јуче је одржана 4. Косидба у организацији  домаћина, Љубисава Церовића - Бате. Ове године такмичило се 13 косаца, а најбржи у кошењу био  је Младен Крстић из Лучана, док се у квалитету кошења истакао Милојко Удовичић - Шиш.

Добар косац, кажу, може за дан да покоси 40 ари ливаде. Али, јуче се у Кривој Реци није косило из потребе, већ такмичарски, уз жељу да се не заборави традиционални начин кошења. Колико се тај дух старог времена гаји у Србији, најбоље говори чињеница да су се у Криву Реку запутили и косци из Чачка, Ваљева, Лучана, Беле Река, а онда и из златиборских села: Јабланице, Стубла, Рожанства и наравно, Криве Реке. Такмичење у косидби одржано је и ове године на имању домаћина, Љубисава Церовића, који је идејни творац и организатор овог дешавања.

„Такмичење је у дужини од 10 метара, ко ће брже, ко ће лепше да покоси. Најстарији косац данас је наш Љубинко Алексић, хиљаду деветсто тридесет девето годиште, који је покосио боље него неки млађи. Не хвалим га, али се њиме поносим. У његовим годинама може још да коси, а и косу откива само тако" , рекао је   Љубисав Бато Церовић, организатор и домаћин Манифестације.

У брзини кошења овог дана се истакао Младен Крстић из Лучана. "Косило се 9 метара. Оштра коса и вештина, и то је то. Ја сам дошао чисто да учествујем, нисам ни планирао да се такмичим, међутим такмичио сам се и ето... Нема тајне, само снага, вештина и оштра коса. 

За најбољи откос награђен је Милојко Удовичић – Шиш из Стубла који се радо одазива позивима за учешће у оваквим дешавањима и то ће, каже, чинити док год буде могао да држи косу у руци. Кошењем се бави од дечачких дана, па и данас, и поред  савремених машина, воли да коси ручно. А у чему је тајна  доброг откоса , Шиш објашњава.

"Има снаге, има вештине; али вештина не може да се докаже никако. Значи, мајсторлук је отковати косу, наоштрити и бити „вјешт“, што би стари рекли. Сад сам победио као косбаша, у ширини маха, за шта треба да је равно покошено, а и кад сам вратио раскос- да испод откоса није остала трава". 
 
Љубав према овој дисциплини се и наслеђује. Данило Дуковић, најмлађи косац, угледао се на свога деду. "Овде ми је село. Мој деда је овде организатор ,а  ја сам од њега узео косу да направим пар откоса и тако сам постао најмлађи косац“
 
Након такмичења у косидби, одржано је и такмичење у певању под називом „Запевај, грло моје, златиборски“. У организацији овог дешавања помогли су, каже домаћин, комшије и пријатељи, као и  ТО Златибор, Културни центар Чајетина, КЈП „Златибор“, а све под покровитељством општине Чајетина.

 Мирјана Ранковић Луковић