Књижевно вече "Сећање на Ћупа" синоћ је одржано у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини у присуству љубитеља поезије овог завичајног песника. На годишњицу смрти Михаила Ћуповића уприличено је дружење са завичајним песницима нашег краја, али и великим пријатељима и поштоваоцима Ћуповог лика и дела.

Како би се сачувала успомена на лик и дело Михаила Ћуповића, а нове генерације упознале са значајем и величином овог антологијског песника, библиотека Љубиша Р. Ђенић већ 19. годину за редом организује књижевне сусрете "И када те нема - треба да те има". На Ћуповим данима гостовали су завичајни песници: Зоран Богдановић, Мирјана Ранковић Луковић, Марија Вуловић, Јагода Јеремић, Љиљана Андрић и Ленка Смиљанић, који су радо са публиком поделили своје успомене на Михаила Ћуповића, на његово непроцењиво дело и значај за наш крај и поезију уопште.

О животу и раду, као и о сарадњи са Михаилом Ћуповићем на почетку вечери, говорила је директорка чајетинске библиотеке Снежана Ђенић. 

"Михаило Ћуповић био је велики човек. Један од оних које можемо препознати по ширини наума, човечности у остваривању и трезвености код успеха. Био је један од оних великих људи који имају другачију потребу потврде, што надраста обично доказивање и оставља дубок траг".

Афористичар Зоран Богдановић о Ћуповићу каже: "Као што сте видели вечерас, он и даље живи и како би рекли "велики и не умиру". Било је задовољство поседети с њим и попити пелинковац. Ми смо га звали "мастило" и извукли смо једно наравоученије - да песници и треба да пију мастило".

Михаило Ћуповић изузетно скроман,ведар и добродушан  био је значајна подршка многим писцима који су у то време стасавали у књижевном свету.

"Могла бих да кажем да сам поезију почела да пишем захваљујући чика Михаилу јер сам пошла у први разред оне године када је основан фестивал "Деца међу нарцисима". Касније ми је била част да сам имала прилику да учествујем са њим у различитим манифестацијама које су се организовале и да од њега добијем доста савета који су корисни за поезију", рекла је Јагода Јеремић.

Песникиња Мирјана Ранковић Луковић каже да га је у првим сусретима доживљавала као пријатеља  захваљујући томе што је био једноставан и срдачан. 

"То је оно  што га и издваја од неких песника које познајем, добрих песника али који имају дистанцу. Михаило Ћуповић је био лек за људе са својим осмехом и својим приступом", каже  Мирјана Ранковић Луковић.

За живота, Ћуповић је био омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним песником.

"Он је овде живео, овде стварао, нас својом поезијом водио у свет, свет доводио овде и одговорно тврдим да је он највећи живи песник. Он је један од ретких који су нам показали како се пише живот", рекла је Марија Вуловић.

Вече прошарано Ћуповом поезијом и анегдотама учесника а Ћупових дугогодишњих пријатеља, још једном је оживело сећање о надасве добром човеку и несумњиво једном од омиљених песника овога краја.