У 2007. години на територији општине Чајетина рођено је 36 деце више него претходне године. Општиска управа своји средствима покушава да утиче на жене да се одлуче на рађање.

Природни прираштај у Републици Србији одавно је са негативним предзнаком. Слична је ситуација и у општини Чајетина где већ неколико година стопа морталитета превазилази наталитет. Позитиван тренд, ипак примећен је 2007. у односу на 2006. годину.

Највише деце рађа се на Златибору и у Чајетини, а од осталих месних заједница треба истаћи Криву Реку, Шљивовицу и Мачкат, где је претходне године рођено укупно 30 деце.

Држава креира политику бриге о деци и младим мајкама, док све локалне самоуправе могу у оквиру својих могућности предузети додатне мере.

Ресорно министарство представило је нацрт Републичке стратегије за подстицај рађања, према којој ,,општи циљ одрживог демографског развоја Републике Србије је стационирно становништво, односно становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће. У нашим условима где је смртност становништва ниска, а ниво рађање деце испод нивоа потребног за замену генерација, укупан фертилитет у нашој земљи мора бити 2 детета по жени.’’

Досезање општег циља неминовно захтева и претходно досезање посебних циљева:

• Ублажавање економске цене подизања детета
• Усклађивање рада и родитељства
• Снижавање психолошке цене материнства
• Промоција репродуктивног здравља адолесцената
• Борба против неплодности
• Ка здравом материнству
• Популациона политика
• Активирање локалне самоуправе

Према постојећим мерама, држава из буџета опредељује 22.000 динара као једнократну помоћ за прворођено дете. Друго дете у породици има право на месечни родитељски додатак од 3.732 динара, а треће дете на износ од 6.717 динара, док четврторођено прима 8.956 динара током 24 месеца од рођења. Услов за родитељски додтака је да се дете пријави референту за дечји додатак у Општинској управи Чајетина да три месеца од дана рођења.

Општина Чајетина из својих средстава обезбеђује 16 000 динара као једнократну помоћ за прворођено дете. У односу на остале општине из региона то је највећи износ. Примера ради, општина Косјерић издваја 10.000 динара за прворођено. Такав је износ у Ариљу, где се обезбеђује и 5.000 динара за другорођено дете. Остале општине Златиборског округа не издвајају средства у наведене сврхе.

Поред поменутих новчаних додатака, Република је прописала и дечји додатак који примају деца из социјално угрожених породица. Услов за ова средства је да, између осталог, месечни приходи по члану домаћинства не прелазе 5.138 динара. Право се остварује на годину дана и може се продужавати, у зависности од испуњених услова, до 19. године старости детета.

Поред новчаних средстава, општина Чајетина спроводи и друге мере које за циљ имају побољшање услова за живот и развој деце и младих мајки. Тренутно је у изради пројектна документација за реконструкцију и доградњу вртића у Чајетини коју финансира општина Чајетина. Извођење радова биће спроведено на лето. Двадесет милиона динара обезбеђено је из НИПа док ће преостала потребна новчана средства бити опредељена општинским буџетом. Треба истаћи да се у Дечјем вртићу отвара нова јаслена група, са 18 малишана.

Све чешћи је проблем неплодности. Републичка стратегија прописује бесплатне лекове за прва два покушаја лечења неплодности, док општина Чајетина има могућности да обезбеди вештачку оплодњу за неколико парова. Планирано је да се то дефинише као посебна ставка у буџету у наредном периоду.

Током школовања деце, општина Чајетина помаже кроз рефундирање 100% цене карте за ученике основних школа који путују на наставу и 45% цене карте за све средњошколце са своје територије. Чајетински студенти такође имају могућност да добијају стипендије, бесповратне за оне са просеком оцена преко 8,00 и са могућношћу обезбеђивања запослења у општини Чајетина за све студенте дефицитарних струка за наше подручје.  

Локална самоуправа покушава на све начине да помогне новим поколењима да стасају и наставе рад на унапређењу средине у којој сви живимо. Важно је оживети села и створити услове за останак младих. Један од најбољих начина је развој сеоског туризма, на чему се интензивно ради у последње време.

Позитивне акције неће престати, већ се размишља о новим активностима у циљу оснаживања сви чланова друштва.