У суботу 19.септембра на Шуматном брду на Златибору, по други пут, одржана је поетско-музичка манифетација: „Песничке ватре златборске“. Крај споменика страдалим Златиборцима, ватру је запалио песник Љубивоје Ршумовић. 
Том приликом, поводом предстојећег осамдестог рођендана Љубомира Симовића, великом српском песнику додељена је прва Повеља песничких ватри - за неизмерни допринос српској уметности и култури.
Признање ће академику Симовићу бити уручено на његов рођендан, 2. децембра, у Народном позоришту у Београду, уочи представе „Чудо у Шаргану“.
Ово уметничко вече било је посвећено и непролазном делу Дантеа Алигијериа, поводом седам и по векова његовог рођења.
Поетске почасти књижевним великанима указали су учесници 52. Београдских међународних књижевних свечаности из Италије, Словеније, Турске, Македоније, Белорусије, Републике Српске, Црне Горе и Србије.
О делу великогДантеа Алигијериа, инспиративно и зналачки, говорио је књижевник и преводилац „Божанствене комедије“. Избор Дантеових стихова надахнуто су казивали глумци Ужичког позоришта: Дивна Марић и Слободан Љубичић. Посебно срдачно је поздрављен  песник и глумац из Италије Захарије Гало, који је Дантеове поетске бисере  донео на језику оригинала. 
У двочасовном програму, који су, по топлом времену на измаку лета, поздравили бројни гледаоци, учествовали су и оперски уметници: Ана Синицки из Милана (Италија) и Александар Стаматовић, првак Београдске опере. Водитељ је била Марија Јеремић. 
Одлуку о додели Повеље „Песничких ватри златиборских“ академику Љубомиру Симовићу образложио је Арсен Ђурић, члан Одбора манифестације.

„Креатори и учесници „Песничких ватри златиборских“ су срећни што  баш овде, на Љубином  и нашем Златибору, који лебди над сваким његовим стихом, на једном од брда свеколиких српских страдања, подсећамо познаваоце Симовићевог стваралаштва и васцели народ на непролазно дело једног од највећих песника на српском језику“, рекао је Ђурић.

А Симовић, у знаној скромности, одговорио:
„Златиборска повеља, коју ми данас додељујете, и на којој Вам од свег срца захваљујем, навела ме је да проверим да ли сам је уопште заслужио, тј. да проверим колико сам се током протеклих шездесет и нешто година уопште бавио Златибором. И сам сам се изненадио када сам видео колико је моја песничка географија густо испуњена златиборским топонимима и збивањима, и колико се имена Златибораца, и њихових судбина, налази у мојим књигама. Још више ме је изненадило нешто друго: пишући о Златибору, ја се нисам бавио плавим и златним лепотама његових Чигота, Торника и Кобиљих глава, него сам искључиво писао о патњама и страдањима његових становника. И осетио сам се обавезним да и данашњи тренутак, када треба нешто да славимо и да се нечему радујемо, посветимо његовим страдалницима.“

На поетској свечаности говорио је и Милан Стаматовић, председник општине Чајетина. Он је потврдио опредељење Општине да подстиче и помаже организовање квалитетних културно-уметничких манифестација, рекавши: “Култура је нешто највредније у једној држави. Ово јесу пионирски кораци, али ваше присуство овде даје наду и гаранцију да ћемо ми у овоме успети“.

Манифестацији “Песничке ватре златиборске” предходило је дружење песника са најмлађом публиком:ђацима основне и средње школе из Чајетине и основцима из Сирогојна. Програм у Чајетини је одржан у библотеци „Љубиша Р.Ђенић“, која је угостила седам великих имена светске и домаће књижевности.
У програму су учествовали: Будимир Дубак из Црне Горе, Наташа Швикарт Жумер из Словеније, Захарије Гало из Италије, Хајдар Ергулен из Турске и наши песници Мирјана Ранковић Луковић, Милуника Митровић и Драган Раовић.