''Код нас се све већи број девојака удаје на село и ту остаје, а разлог томе јесте што им је обезбеђено да оне на селу имају све услове као и жене у граду: основани су вртићи, школе испод 15 ђака нису затваране'', рекао на регионалној конференцији о предузетништву младих Милан Стаматовић
    
 Председник општине Чајетина Милан Стаматовић учествовао је у раду Регионалне конференције о предузетништву младих у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, која је 25.октобра одржана у Београду. Стаматовић је на овом скупу, коме је уз представнике државних министарстава, НВО сектора и релевантних институција земаља учесница присуствовало преко 100 младих предузетника из три државе, одржао пригодно излагање. Говорио је на панел дискусији посвећеној унапређењу пословања малих и средњих предузећа у власништву младих и том приликом рекао:
 - Општина Чајетина је још 2009. године донела четворогодишњи Локални акциони план за младе, на сонову кога су предузети конкретни кораци у циљу спречавања негативне миграције младих са простора ове општине. Процес заустављања негативне миграције трајао је 10 година, а сада имамо случај да се све већи број младих враћа на село, све је већи број девојака које се удају и остају на селу. Разлог томе јесте што им је обезбеђено да оне на селу имају све услове као и жене у граду: основани су вртићи, а школе испод 15 ђака нису затваране – истакао је Стаматовић.

  Чајетинска општина је, по његовим речима, препознала значај да се млади што више укључе у предузетништво, али како би се то и постигло неопходно је да се створе повољнији услови и за живот и за запослење младих. – Најпре је неопходно обезбедити инфраструктуру, а затим и друге услове. Потребно је да држава више ради на децентрализацији, а треба увести принцип приватног сектора у јавни сектор, дати младима шансу да науче и преузму водећу улогу у креирању политике. Општина Чајетина има једно од најмлађих руководстава у Србији и управо у томе лежи кључ њеног успеха – рекао је на конференцији председник општине, па допринос невладиног сектора оценио драгоценим:
 - Подршка у сазнањима коју можемо добити од њих је врло значајна. Управо у сарадњи са невладиним сектором научили смо, а затим и применили норвешки концепт управљања локалном самоуправом. Концепт се заснива на подржавању великих система и развоју малих предузећа, што ми и примењујемо. Пример томе јесу ''Златиборац'', гигант који окупља преко 50 малих произвођача, као и хотел ''Палисад'' који окупља преко 100 малих предузећа – напоменуо је Стаматовић.

  На овом скупу је, поред председника општине Чајетина, говорио и Младен Грујичић, званично нови начелник општине Сребреница. Бавећи се великим потенцијалима који су потпуно неискоришћени, Грујичић је изразио уверење да добра локална управа може вратити Сребреницу, која је данас једна од најнеразвијенијих локалних самоуправа у БиХ. – Млади у Сребреници немају основне услове за живот и останак, а то је нешто што се мора мењати и на чему треба интензивно радити – казао је нови начелник те општине.
  Ова регионална конференција имала је за циљ да младе охрабри на самозапошљавање и оснивање сопствених предузећа. Такође, и да подстакне дијалог релевантних субјеката у друштву о креирању повољног пословног амбијента за оснивање и развој предузећа чији су оснивачи млади, затим увођење знања из предузетништва у образовни систем, веће учешће младих у процесима економског одлучивања, да помогне умрежавању младих из три државе.
  Од закључака конференције треба поменути да је неопходно креирање бољег пословног окружења за оснивање фирми, нарочите за младе, које би укључило и пореске олакшице. Предлог Удружења младих привредника из Србије је да се укину порези и доприноси за младе предузетнике у прве четири године. Неопходно је да држава ревидира казнену политику у складу са величином предузећа. Увођење образовања из области предузетништва од предшколских програма па до високог образовања, увођење дуалног образовања, креирање повољне пословне атмосфере којом би се зауставила негативна миграција образованих кадрова, јача подршка локалних самоуправа у развоју реалног бизниса и стварање повољних услова за останак и повратак кадрова у унутрашњост (незатварање школских одељења у мањим сеоским школама, обезбеђивање услуге предшколске установе у свакој средини и друго)...