Дводневна конференција ”Храна сутрашњице – Златибор” коју је амбасада Шведске организовала у сарадњи са Шведским институтом, општином Чајетина, Регионалном развојном агенцијом Златибор (РРА), као и локалним организацијама и предузетницима Златиборског округа почела је 1. октобра у хотелу Палисад.
„Општина Чајетина у својим развојним плановима ослањала се на искуства скандинавских земаља“, рекао је председник општине Чајетина, истичући сарадњу са Шведском на пројекту заштите животне средине, регионалној депоније Дубоко у Ужицу, као и да је помоћ шведских стручњака била од непроцењивог значаја.

"Можда звучи нескромно, ми смо урадили оно што је било битно, створили један повољан амбијент, од изградње инфраструктуре до стратегије развоја и кренули полако да правимо једну профитабилну самоуправу. Све ово о чему овде говоримо -  здрава храна, заштита животне средине, рециклирање -  у развијеним земљама је бизнис, веома уносан посао у будућности. То може бити озбиљан замајац за развој и излажење из кризе у којој се наша држава налази", изјавио је Стаматовић након представљања општине Чајетина на Округлом столу у коме су учествовали представници општина Златиборског округа.

”Храна је одлична тема за сарадњу између Србије и Шведске. Она значи много тога – прво пословну и трговинску сарадњу. Све малине које се продају у Шведској стижу баш из овог дела Србије. Имамо пословни потенцијал који треба још развијати. Ова тема је важна јер за производњу здраве хране треба имати чисту животну средину, а и Шведска и Европска унија желе да и у Србији, буде чисто као и у осталим земљама”, рекао је амбасадор Шведске Њ.Е. Јан Лундин.

Што се тиче економске сарадње Србије и Шведске, амбасадор Лундин је навео податак да све малине, на пример, које они увозе, су из златиборског краја и да је већ посетио Сирогојно и видео како се тамо добро и ефикасно ради.

Уз бројне госте из Шведске и региона и уз присуство локалних произвођача органске хране,  представљени су примери добре праксе, што је и намера пројекта ”Храна сутрашњице”- да се приближе зелене иницијативе, окупе локални предузетници који се баве промоцијом зеленог концепта, као и да се подстакну представници локалних заједница да размишљају зелено у процесу производње хране.

“Говоримо о томе колико је важна храна и колико је битно размишљати и усмерити се на значај системске производње хране у једном друштву. У овај пројекат се нису укључили само појединци, већ и млади људи и старт-ап организације које се баве овом темом са циљем да подигнемо свест о значају здраве хране”, рекла је менаџерка пројекта Биргита Тенандер из Шведског института.

О свом искуству у  производњи и пласману својих производа, као и о изазовима са којима су се суочавали, говорили су и предузетници из Србије.

Другог дана конференције  биће речи о важности синергије локалног система производње хране, као и о промоцији и маркетингу здравог начина исхране који утиче на здравље свих људи.