14. Сабор изворне народне песме „Без извора нема воде“ окупио је и ове године у Рожанству најбоље певачке групе и парове у певању „из вика“ из скоро свих општина Златиборског округа. На Сабору су, у делу посвећеном промоцијама, представљене и две књиге: „Рожанство – записи о мртвима“ и „Певање из вика“.

Након књиге „Рожанство –запис о поколењима“, Добривоје Борчић се пред сасвим људским размишљањем о животу, друштву и појединцима, обичајима и ритуалима, и ономе чиме се завршава циклус – смрти, посветио управо последњем човековом пребивалиштву. Књигом „Рожанство – записи о мртвима“ Борчић је желео да се данашње споменичко благо сачува макар у књизи јер ће и оно једнога дана доживети судбину многих раније подигнутих споменика који су нестали, или леже зарасли маховином и лишајевима. А ако не знамо ко су нам преци – можемо ли ићи даље?

Друга књига представљена на 14. Сабору у Рожанству бави се управо главном темом Сабора: певању из вика.

„Још када сам давне 1978. године упознао жене из ибашевине и први пут чуо практично уживо певање из вика,ја сам био опчињен тим певањем,као некада један велики румунски етномузиколог који је рекао: „Ово је певање када је свет стваран. Ми треба да имамо културни бренд, а наш културни бренд и бренд од кога не треба да се стидимо, то је певање из вика,то је певање на бас, то је све оно што смо ми!“, рекао је др Димитрије Големовић,аутор књиге.

Након промоције, Сабор је званично отворио председник општине Чајетина рекавши да је велико задовољство што после 14 година можемо рећи да са успехом успевамо да очувамо културу и традицију једног места.

„Овде се то најбоље показало, на примеру овог села, да људи који су тада предложили да кренемо са овом манифестацијом нису погрешили. Јер, сведоци смо да данас по Србији имате много оваквих дешавања, али овде је био почетак, овде се то зачело, овде се очувало, и зато свим нашим визионарима овде из села, председнику месне заједнице и Милосаву Радибратовићу који је учинио да се ово одржи, у име општине Чајетина и у име свих вас који долазите и посећујете, желим да се захвалим,“ рекао је Милан Стаматовић.

Такмичење певачких група и парова оцењивао је жири у саставу: проф. др Димитрије Големовић , Марија Витас и Марија Шекуларац, етномузиколози. У категорији певачких група награду „Златно буренце“ добила је група „Српски божур“ из Рибашевине, други су били „Славуј“ из Севојна а трећи „Луновачка моба“ из Луновог села. У категорији парова победили су Радован Јанковић и Милан Милошевић из Нове Вароши, други су били браћа Милојко и Стојан Удовичић из Стубла а треће Здравка Савић и Вера Матијевић из Пожеге. Меморијална награда „Вићентије Вићо Мићић“ за најлепше водеће гласове у обе категорије припала је Андрији Милосављевићу из Рогачице и Мирољубу Шаковићу из Бурађе.

„Мишљење председника жирија,професора др Големовића, који је један од водећих етномузиколога у Србији, је да је веома задовољан квалитетом песама… Било је доста дилема коме доделити награду,јер нијансе су одлучивале. Заиста су сви певачи веома лепо отпевали своје песме које су изабрали за овај наступ“,истакао је Милосав Радибратовић, председ. Друштва „Змајевац“ Рожанство.

Овом приликом додељене су и награде из области сеоског туризма. За најуређеније двориште награду је добио Жарко Тошанић из Трипкове, а за најбољег издаваоца лежајева проглашен је Александар Дацовић из домаћинства „Бошкова вода“ из Љубиша.

Извор: Спортски центар Чајетина