Активности у области екологије
У организацији Еко фонда општине Чајетина, у четвртак 31. априла 2007. године одржано је предавање ,,Компостирање биљних и животињских остатака на еколошки начин’’.
Предавање је одржано у Библиотеци ,,Љубиша Р. Ђенић’’ уз присуство нешто више од двадесет слушалаца, углавним из редова прерађивача меса и произвођача сухомеснатих производа.
Општина Чајетина, а Мачакат пре свега, имају великих проблема са одлагањем чврстог отпада.
Процес компостирања анималног отпада о коме су говорили присутни предавачи, најновија је метода ,,уништавања’’ ове врсте отпада у свету. На предавању говорили су представници ,,Драго Пројекта’’ из Београда:
1. Владо Петковски, дипломирани инжењер
2. Игор Митровић, дипломирани инжењер
Поред наведених гостију, своја излагања представили су и др доцент Горан Тописаревић, дипломирани агроном из предузећа ,,Еко Саник’’, Нови Сад и др Славица Кошарчић са Ветеринарског института из Новог Сада.
Компостирање се састоји у уништавању лешева угинулих животиња и отпада који остаје након процеса прераде сировог меса, помоћу анаеробних бактерија и отпада биљног порекла (шаше, сламе, лишћа, и др.).
Према речима предавача, отпад који треба да се компостира, смешта се у посебну просторију, на биљну подлогу. Преко остатака од животиња бацају се бактерије и све то бива препрскано водом да би се читав процес убрзао. Потом се отпад прекрива још једним дебелим слојем биљног отпада, ради стварања услова за размножавање бактерија.
Бактеријама је неопходан ваздух, у циљу остваривања успешних резултата компостирањем, па се ваздух удувава компресорима. Врло брзо може се видети да ли су створени добри услови за почетак компостирања, а цео процес траје 6 недеља.
Међутим, поменути процес још увек је у нашој земљи у фази испитивања и остаци након процеса не могу се користити за ђубрење док се не изврше анализе отпада и не дефинишу прописи за управљање компостним отпадом.
Делови животиња као што су глава и кичмена мождина, као и животиње оболеле од болести прве категорије морају се спаљивати и не могу ући у процес компостирања.
Наша општина била би прва Србији која би увела ову савремену методу решавања проблема одлагања органског отпада и на тај начин заштитила животну средину, али и побољшала услове за даљи развој индустрије меса.