Тема располагања земљиштем на територији општине Чајетина већ годинама изазива полемике у јавности. Оптужбе о „распродаји Златибора“ често се пласирају без прецизних података, па је увид у конкретне бројке и правни оквир кључан за разумевање стварног обима и карактера отуђења земљишта од 2004. до 2025. године.

Путем јавних лицитација отуђено је укупно 31,13 хектара, у периоду од 2004. године до 2025. године.

Према доступним подацима из закључених уговора, путем јавних лицитација оглашено је укупно 178 локација, чиме је отуђено 31,13 хектара земљишта.

Структура по насељеним местима показује следеће:

Златибор: 34,67 ha

Чајетина: 1,46 ha

Остала места (Мачкат, Бранешци, Шљивовица, Алин Поток, Гостиље, Доброселица, Јабланица): 12,72 ha

Укупан збир ових површина, уз додатне облике располагања (размене и друге правне институте), доводи до укупно 48,87 хектара отуђеног земљишта у посматраном периоду.

Период закупа и прекретница 2010. године

Важно је разумети да до новембра 2010. године земљиште није продавано у класичном смислу, већ је доминантно давано у дугорочни закуп — најчешће на 99 година, кроз институт тзв. трајног коришћења.

Преглед годишњих површина датих у закуп:

2004: 527 m²
2005: 4.202 m²
2006: 17.950 m²
2007: 17.873 m²
2008: 59.663 m²
2009: 5.799 m²
2010: 19.601 m²
2011: 4.365 m²
2012: 4.972 m²
2013: 25.927 m²
2014: 19.258 m²
2015: 30.379 m²
2016: 29.093 m²
2017: 26.830 m²
2018: 36.663 m²
2019: 18.514 m²
2020: 47.161 m²
2021: 40.784 m²
2022: 44.916 m²
2023: 11.114 m²
2024: 13.103 m²
2025: 10.078 m²

Тек након ступања на снагу Закона о планирању и изградњи 2010. године долази до промене: земљиште се отуђује у складу са законом и стиче се право својине, најчешће кроз поступке као што су:

прибављање грађевинске дозволе
исправка граница парцела
формирање грађевинских парцела
размене и трампе

Размене и приватне парцеле

Важно је нагласити да у укупних 48,87 хектара улазе и размене између приватних и општинских парцела, што додатно компликује поједностављене тврдње о „распродаји“.

Сви поступци отуђења путем лицитација спроведени су јавно, транспарентно и уз потпуну исплату, чиме су обезбеђени директни приходи за локални буџет.

Та средства су даље усмеравана у:

капиталне инвестиције
развој инфраструктуре
пројекте месних заједница
унапређење туризма

Шира слика: развој наспрам оптужби

У јавном дискурсу често се потенцира наратив о „бетонизацији планине“ и системском распродавању земљишта. Међутим, бројке показују другачији контекст:

– урбанизација се односи на око 1,5% територије Златибора, зоне која је свуда у свету на таквим локацијама „оптерећена“ бројним садржајима и понудама, у складу са захтевима модерног туристе

– развој туризма довео је до око 3 милиона посетилаца годишње

– отворене су десетине нових делатности

-забележен је повратак становништва и пораст броја новорођене деце

Паралелно, општина улаже напоре у заштиту локалне економије и пољопривреде, кроз пројекте попут јавног предузећа „Златиборски Еко Аграр“ и млекару „Наша Златка“, са циљем подршке малим произвођачима и стабилизације откупних цена млека. Спрам системског гашења сточарства и мелкарства од стране монополиста попут „ПК Златибора“. Управо су они разлог орагнизовања локалне самоуправе на један другачији начин, кроз Еко аграр како би се помогли мали произвођачи, којима се даје виша откупна цена млека.

Спор око 10.000 хектара: кључна тачка сукоба и разлог бруталних кампања ка општинском руководству

У средишту актуелних полемика налази се питање приватизације око 10.000 хектара земљишта, што представља приближно трећину територије Златибора.
Напорима општинског руководства, ти уписи су привремено заустављени, међутим, постоји бојазан од наставка отимачине и трајног успостављања монопола.

Последице би могле укључивати расељавање становништва и губитак контроле над кључним ресурсима, укључујући акумулацију Рибница и изворишта воде.

Закључак

Када се чињенице оголе до бројки, разлика постаје јасна: 48,87 хектара отуђених током 22 године кроз јавне, плаћене и законске поступке не може се ни на који начин изједначити са криминалном и организованом отимачином земље где се чак ни не плаћа, већ испод жита, мимо закона поклања трећина територије. Та земља коју брани општинско руководство није општинска, већ државна, те наводи о намерама да се жели и то бетонирати, не стоје. Најпре, јер је на тим парцелама успостављен Парк природе.

У тој диспропорцији лежи сва суштина спора.

Једно је планско управљање развојем и контролисано располагање ресурсима уз поврат користи локалној заједници. Сасвим друго је концентрација огромних површина у рукама малог броја актера, са дугорочним последицама по економију, демографију и суверенитет над простором.

Зато се кључно питање не своди на то да ли је земљиште отуђивано — већ коме, како и са каквим последицама.

Кампања о продатих или закупљених 48 хектара на малом урбаном делу који је оживео ово брдско-планинско подручје не могу опрати поклањање трећине Златибора, акумулације Рибница и наших изворишта воде!

„Зато Златиборце неће зауставити контра-кампања у којој се од жртве прави џелат, а од лопова заштитници планине. Будимо будни, јер не дамо нашу земљу и воду!“, поручује председник општине Чајетина, Милан Стаматовић.