13. мај је посебан дан за ОШ “Димитрије Туцовић”. То је дан када је рођен истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије родом из Гостиља, чије име са поносом носи чајетинска школа већ 129 година! Овај 13. мај беше још посебнији, јер је на сцени Дома културе велики број ученика показао како се израста у посебне људе, какве су нове генерације деце на којима “свет остаје”, на које су поносни они који су их родили и васпитавли, као и они који су их учили и – такође – васпитавали.
ОШ “Димитрије Туцовић” са своја три издвојена одељења има укупно 735 ученика. Ове године је број оних који су представљали своју школу на различитим такмичењима много већи него претходне. Награде су освајане из српског, математике, хемије, биологије, историје, географије, страног језика..

“ Сваке године на овај дан ми награђујемо ученике који постижу добре резултате на општинском, окружном и републичком такмичењу”, каже Милка Васиљевић, директорка ове школе. “У мају су у току републичка такмичења, тако да, ако буде постигнутих успеха, награде ћемо додељивати 28.јуна. Пошто су завршена општинска и окружна, ученици ће вечерас добити књиге и похвалнице. Морам да истакнем да је ово једна успешна година за нас. Имамо преко 15 ученика на републичком такмичењу који су учествовали и на неким конкурсима… То је поприлична бројка и велики успех и за нашу децу. Ми у шали кажемо како за поједне ученике треба посебан ормар за све награде и књиге”, са поносом каже директорка.

За Дан школе се обично планирају заједничка спортска дружења родитеља и ученика, али им овога пута време није било наклоњено. Међутим, са доста успеха извели су колажни програм у којем су учествовали чланови секција: рецитаторске, драмске, као и школског хора и фолклора. Јагода Јеремић, наставница српског језика и књижевности је једна од оних које су учествовале у припремању ове свечаности.
“ Припремили смо и драмско-рецитаторски колаж. Ученици ће представити теме које су нама свима блиске, нама који радимо са њима у школи, а то је управо однос између наставника и ученика, затим симпатије и љубави, неки хумор који се јавља на часовима… За ову прилику смо адаптирали неколико сцена према филму и роману Милована Витезовића “Лајање на звезде”, а махом је заступљена и поезија Мирослава Антића. Са децом су радили: Душица Стевановић, наставница која води драмску секцију, Марко Кутлешић – наставник музичке културе који води хор, и ја са рецитаторском секцијом. Деца су била јако расположена да припремају ову приредбу, што је нама било и најважније, и заиста смо уложили енергију и снагу да ово буде једно лепо вече, да поделимо наш заједнички дан.”

И, вече је заиста било испуњено добром атмосфером, ведрим духом, а присутни у препуној сали Дома културе уживали су у сваком тренутку приредбе, дајући нашој деци заслужену подршку. Након доделе диплома и књига, након заједничког сликања које ће остати подсетник на, можда, најлепше тренутаке ђачког доба, питали смо и неке од награђених шта је то што су, поред основног образовања, добили у школи.
“Волим рад са наставницима, као и свакодневно дружење са другарима. А волим и ово до чега сам дошао на такмичењима,” каже Никола Митровић ученик 7. разреда, држећи у рукама прегршт диплома из различитих предмета.
“ Пружа ми једно животно искуство; како да се понашам, како да напредујем, и како да постанем добра особа”, одговара на исто питање Марија Ђукић,ученица 8.разреда. Она је добила дипломе из математике, биологије и хемије. Себе у будућности види као биохемичара.
Јелена Ђукић, такође из 7. разреда, има дипломе из биологије, хемије и српског језика. Сродност прва два предмета је уочљива, док је трећи сасвим другачији. Одакле тако различита интересовања и шта превагњује, питамо.

“Можда је већа љубав према природним наукама, али исто волим и српски језик и мислим да је врло важно да се добро зна матерњи језик.” Иначе, Јелена иде на литерарну и еколошку секцију и каже да је веома битно то што у школи има доста секција у којој ученици могу да се искажу.
Менча Лојаница има дипломе из књижевне олимпијаде, биологије и хемије.
“Одувек волим књижевност и увек сам је разумела, али мислим да је наставница – Душица Гускић – била та због које сам учила. Наставници нас доста разумеју; све наше проблеме, и другарске и љубавне, труде се да разумеју колико могу. “ У најбољем сећању, каже ова ученица 7. разреда, остаће јој пријатељство.
Одлазећи из Дома културе носили смо утисак да ова деца враћају веру у младе, у школство, у добробит нашег малог места… Зар то није она мера по којој знамо шта је то у нашим животима “онај комадић најплавијег облака у грудима” о којем певају неки песници ?

www.zlatiborpress.rs