У библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини данас је отворена изложба посвећена писцу Јовану Јовановићу Змају поводом 190 годишњици његовог рођења. Аутор изложбе је Олга Красић Марјановић из Библиотеке града Београда.

Изложба посвећена једном од највећих српских писаца 19. века , Јовану Јовановићу Змају, отворена је у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. Аутор изложбе је Олга Красић Марјановић из Библиотеке града Београда, која је ову изложбу први пут приказала на 100-годишњицу песникове смрти. Грађа је прикупљана из Фондова Библиотеке града Београда, Архива Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије и Музеја града Новог Сада. О самој изложби може се рећи да је онолико актуелна колико и писац којем је посвећена, што би се једном речју описало: увек .
"Он је заиста био институција свога времена, уважаван, слављен, понекад и оспораван што знају познаваоци књижевности а тиче се односа Змаја и његовог кума Лазе Костића. Али, шта је лепо чути? Када је Змај примљен у Српску краљевску акдемију, тој његовој инаугурацији су присуствовала оба краља: краљ Александар, и црногорски књаз Никола који је веома уважавао и волео Змаја", прича за Златибор прес" Олга Красић Марјановић, аутор изложбе.

Јован Јовановић Змај је био покретач и уредник седам листова и часописа, неких шаљивих, неких  сатиричних. Ипак, највећа посвећеност била је окренута деци што се огледа  у бројним песмама посвећеним најмлађима, као и часописима које је покретао за њих, а најпознатији је „Невен“. 

"Нема одрастања у српском народу без Змаја. Не постоји мама и тата, бака и дека, који бар неки Змајев стих нису рекли својим потомцима. За данашње време Змај је имао један модеран приступ, јер поред тога што је писао за "Невен" - песме, цртице, приповетеке- он је био и добар цртач. На једном плакату се може видети где он тим путем деци препричава Одисеју."

Битно је рећи да је ово једна од првих изложби рађених у дигиталних штампи у којој су испраћени најважнији моменти из Змајевог живота и стваралаштва. У то спада и значајан сусрет који је овај писац имао са највећим српским научником, Николом Теслом прилоком његовог једнодневног боравка 1892. године.

"Примљен је величанствено у Академију наука. Примио га је краљ. Водили су га на Калемегдан, а Тесла је одржао и једно предавање, а онда су га одвели на свечану вечеру у чувену Вајфертову пивару где је био присутан Јован Јовановић Змај који је том приликом написао пригодну песму "Поздрав Николи Тесли". Када је он изрецитовао ту песму, Тесла је био толико дирнут да је пришао и пољубио Змају руку". 

У Библиотеци Србије брижљиво се чува писмо које је Тесла упутио Змају, обавестивши га да се силно труди да уз помоћ пријатеља песника Џона Андервуда Џонсона преведе на енглески неке од његових песама. Мноштво занимљиости из Змајевог живота, али и његове највеће и радости, и трагедије, обухваћене су овом изложбом која је гостовала, између осталог, на славистичкој катедри у Бечу, пропутовала Канадом, а данас се међу децом задржала у чајетинској библиотеци.