Туристичка организација „Тара-Дрина“ Бајина Башта, ЈП „Национални парк Тара“ и Туристичка организација „Златибор“ у сарадњи са националном туристичком организацијом у среду су у Туристичкој организацији Србије организовали промоцију књиге „Златиборе питај Тару“ аутора Ранка Милановића, Синише Спасојевића, Данијеле Ћировић и Биљане Михајловић.
„Златиборе питај Тару“ је публикација која је тек изашла из штампе, а чији издавачи су ЈП „Национални парк Тара“, ТО „Тара-Дрина“ Бајина Башта и ТО „Златибор“. Књига је двојезична, на српском и енглеском језику и настала је са основим циљем промоције туристичких вредности златиборско – тарског краја кроз призму традиције и културних посебности овог подручја.

Промоција у Београду је почела извођењем познате песме „Златиборе питај Тару“ али у блуз аранжману певача и гитаристе Милоша Станишића. Управо прича о неоствареној љубави и настанку ове песме великог Михаила Ћуповића (1934–2004) је разлог због чега књига носи овај назив и оно што представља увод у читање публикације.

Новинарима и бројним гостима на промоцији су се обратили представници издавача, директор ТО „Златибор“ Владимир Живановић, извршни директор ЈП „Национални парк Тара“ Милица Томић и заменик директора ТО „Тара-Дрина“ Синиша Спасојевић који је и један од аутора ове књиге. Разговарали су о успешној сарадњи ових институција која је изнедрила не само књигу већ на неки начин и један квалитетан туристички производ који на најлепши начин представља овај крај али и целу западну Србију, а може бити и репрезентативан поклон који представља богато културно историјско наслеђе,  природне лепоте и туристички потенцијал целе Србије.

Поред тога што је леп пример заједничке сарадње више институција, ова књига на примамљив начин увезује причу о прошлости и традицији са промоцијом културне баштине и туризма водећих српских туристичких дестинација. Као што и сами аутори наводе, књига је намењена за све од 7 до 107 година. Најмлађи да се науче и забаве, а старији да допуне знање, да се подсете, али и подиче и поносе богатим културно-историјским наслеђем које су нам преци оставили и атракцијама које нам је природа даровала.

Аутор Ранко Милановић је објаснио како се дошло до ове књиге од почетне идеје која се више пута мењала и надограђивала. Иницијална идеја, била  је да се направи сувенир на тему ове песме,  постепено се идеја развијала у смеру да се направи сликовница и на тај начин представи традиција и култура овог краја. Од првобитних осам страна, колико је планирано да публикација садржи,  крајње публиковано издање има преко 60 страна само на српском језику и уз део који је на енглеском књига је достигла преко 130 страна.

Више о књизи и начину како се дошло до текста којим је представљен тарско-златиборски крај говорила је Данијела Ћировић која се дужи низ година бави представљањем туристичких потенцијала како Србије тако и светских дестинација, а сарадник је и бројних локалних туристичких организација као и Туристичке организације Србије.

Оригиналном приказу златиборско-тарског краја са освртом на традицију и културне посебности овог подручја посебну чар дају изузетне илустрације Биљане Михајловић што је све резултирало јединственом публикацијом, која ће, судећи по реакцијама, бити занимљива читалачкој публици различитог узраста. Биљана Михајловић је већ имала сарадњу са Националним парком Тара и ТО „Тара-Дрина“ па је то уз велику љубав према овој дестинацији допринело да се чаробним илустрацијама да посебна нота целој књизи. Књига доноси бројне записе али и јединствене илустрације о градитељству и чувеним брвнарама, заборављеним занатима, народној ношњи, легендама и аутентичној храни.

Иако посвећена, пре свега, бајинобаштанском и чајетинском крају, ова књига је засад јединствен пример атрактивно представљене културне баштине, предања и туризма и на неки начин осликава сву лепоту целокупне српске традиције, наслеђа и јединствене природе. Судећи по првим реакцијама, сигурни смо да ће она бити радо читана, али и оригиналан поклон за све љубитеље природе, традиције и једног лепог и мало романтичног погледа на нашу прошлост и наслеђе од предака.