У Музеју Старо село у Сирогојну (www.sirogojno.rs) до 31. јануара могуће је погледати поставку Најлепше куће Златибора од 19. века до данас.

Како је Златибор једна од најпожељнијих дестинација за улагање капитала у некретнине, што је резултирало дивљом градњом и непоштовањема рхитектонских и естетских критеријума, овај мултимедијални пројекат проблематизује однос градње и природног окружења, подсећајући да је тај, некада хармонични однос, могућ  и данас. Поред традиционалне музејске поставке, аутори су направили и њено сајбер издање.

Тако се она у целини може погледати на интернет адреси www.zlatibor.rs/kucezlatibora, а коришћењем ГПС координата за сателитску навигацију могуће је и обилажење кућа. Један од аутора, Никола Крстовић, историчар уметности и виши кустос музеја, истиче да се инсистирало на прожимању реалног и визуелног, па је тако на самој изложби инсталисана традиционална дневна соба са камином, а могуће је по сопственом избору посматрати виртуелну поставку на видео пројектору.

- Колико знам ово је јединствен случај да је комплетна изложба, конципирана на традиционалан начин, пренесена на Интернет. То оставља могућност интерактивног односа са публиком, јер посетиоци могу да остављају коментаре, сугестије или информације које недостају. Тиме она наставља свој живот и нема једномесечни рок трајања, већје отворена за квалитативне и квантитативне промене - објашњава Крстовићи  додаје да је изложба базирана на архитектонској и естетској анализи пажљиво одабраних ауторских објеката. На двадесет једној фотографији обухваћена су четири историјска периода, почевши од кућа које више не постоје и завршава се здањем, чија је градња инспирисана народним градитељством, а власништво је једног Шкотланђанина.

Варијацијама динарске, односно златиборске брвнаре, представљена је градња до Првог светског рата и тај део поставке носи назив Занемарени путокази. Посебну пажњу привлачи кућа сердара Мићића, двоспратна зграда, која је наводно срушена
1941. године.

Судбине кућа и вила које су изграђене између два светска рата и које су промениле оригинални изглед због старости или људске небриге, а оличавале су монденски дух и помало грађанску декадентност Златибора, прати се кроз целину названу Тренутак сна на јави. Интригантна је прича о вили београдског адвоката Александра Павловића, пореклом из Горњег Милановца, а која се налази на Палисаду. То здање је после рата проглашено за Титову вилу, али он у њој никада није боравио, осим кратког ручка 1975. године. Та кућа данас је власништво РТС-а.

Трећи сегмент, Нови полет, осликава градитељски и архитектонски узлет на Златибору, а који се, како истиче Крстовић, погрешно доживљава као „време унифицираних и досадних решења, период који је великим ентузијазмом и бескомпромисним ставом према природи и окружењу обележила архитекта урбанистучког плана Јованка Јефтановић“. То раздобље је дочарано здањима дипломате Делића, Милића од Мачве, Живковића, Миладина Пећинара, Јовановића на Палисаду, Мићевића и прелепи чардак Смиљанића у селу Семегњево.

Последња целина представља најконтраверзнији период, односно ново доба, под симболичним називом Quantum of solace, презентован је остварењима која су се појавила на Златибору у време смене векова. То су куће Пралица на Обудовици, Ивковића у Сирогојну, Пецовића на Палисаду, али и прелепа кућа Beaumont на Чоловића брду, за коју власник иначе Шкотланђанин, каже: I love my little castl.

- Неколико зрна утехе која су пред нама могу да послуже као модели, параметри, бити идеје и подстаћи машту. На њима се ишчитавају тенденције ка савременим токовима критичког регионализма, интерпретацији традиционалног у модерном, органском споју са околином. Оне су показатељи да и мала средина треба и мора да дорасте савременим захтевима пројектовања и градње, градње која има своја углавном неписана правила, поручује Крстовић, који је заједно са Радионицом Круг осмислио концепт ове необичне и занимљиве поставке.

Нови депо
Боравећи пре неки дан у Музеју Старо село, министар културе Небојша Брадић обећао је да ће ова јединствена установа културе и ове године добити милион и по динара, а до јесени и савремени депо. Музеј поседује више од 1.500 етнографских експоната са ширег подручја Златибора и фонд од 500 уметнилчких дела. Једини је музеј на отвореном у Србији, има статус споменика културе од изузетног значаја, члан је Европске асоцијације музеја на отвореном и значајан је едукативни центар Србије. Брадићје обећао да ће, без обзира на кризу, министарство културе финанирати започете радове на овом објекту. - Објекти из 19. века су нешто што спаја живот, тадицију и обичаје, али и културу једног народа - поручио је Брадић. 

Извор: www.danas.rs
Линк вести
Аутор текста: Ненад Ковачевић