На данашњи дан, пре 86 година, Чајетина је проглашена варошицом. Од тада почиње да се развија, напредује и крајем 20. века постаје најпосећеније туристичко место у Србији.

Интонирањем химне Боже правде, у извођењу чланова хора Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине, данас је почела свечана седница СО Чајетина, којом је обележен 30. јун - Дан општине Чајетина.

"У години за нама, наша земља сусретала се са великим изазовима. Могло се превазићи све оно чији је покретач био човек, али, нажалост, немоћан је човек пред природом. Опоменути, у време поплава, ујединили смо се како бисмо помогли онима којима је помоћ била најпотребнија. Невелика, али добро организована општина Чајетина помоћ је пружила суседним општинама, а нисмо заборавили ни братску општину Шамац у Републици Српској.
Иако оспоравани, од стране многих, у намери да приведемо намени Сушичко врело, кроз припрему документације и терена, истрајали смо као општина и велики посао урадили уз помоћ релевантних институција. Случај је хтео да управо Сушичко врело буде једино решење које омогућава грађанима Ужица да добију воду.
Тиме смо доказали да општина Чајетина, са својим руководством на челу, има дугорочну визију и да је њен важан елемент улагање у инфраструктуру", истакао је Милоје Рајовић, председник СО Чајетина и додао:
"Са добрим општинским руководством и уз потенцијале и ресурсе које имамо, јасно је и оправдано наше место у будућности. Томе у прилог говоре сви овде награђени, посебно омладина - они на којима остаје оно што годинама стварамо. Томе у прилог говори и наша потреба да свако деловање, организација, свака инвестиција, буду постављени као обавеза општине која има породични приступ и која своју заједницу подстиче, бодри и помаже без напора".

"Добро дошли у Чајетину, малу општину по броју становника, али општину великог срца, великих идеја и значајних активности", рекао је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, у свом обраћању гостима. Стаматовић је нагласио да су стубови развоја сваког друштва, па и најмањег, вера, култура традиција и нација, истакавши да је у протеклом периоду доста урађено на пољу побољшања образовања, затим запошљавања, изграђено је пет православних храмова и пружена је неопходна хуманитарна помоћ оштећенима у поплавама и пожарима.

"Поносимо се значајним инвестицијама у нашу општину. Повољан пословни амбијент који смо годинама градили и планска документација су постали основ да велике фирме уложе велика средства на Златибору и околини", нагласио је Стаматовић и додао да се у општини Чајетина иде корак испред, уз подршку пословних партнера и сарадника.

У име српске светиње, манастира Хиландар, гостима се обратио и Милош Стојковић, изасланик манастира, и пренео благослов становницима и руководству општине Чајетина, због свих добрих дела које је ова општина учинила последњих година, истичући да је општина Чајетина, на челу са Миланом Стаматовићем и његовим сарадницима, највећи је донатор за обнову манастира Хиландар у 2013. и 2014. години.

У наставку свечане седнице, додељене су плакете, признања и новчане награде најзаслужнијим појединцима и колективима за изузетан допринос развоју општине у протеклом периоду.

Плакете "Димитрије Туцовић" уручио је Милоје Рајовић, а награђени су:

- Милисав Жунић из Криве Реке
Један је од највећих пољопривредних произвођача са територије општине Чајетина. Са својом породицом, већ генерацијама бави се узгојем крупне стоке и производњом млека. Тренутно поседује око 95 грла, а годишња производња млека достиже и до 200 000 литара. Произведено млеко пласира на нашем тржишту, а у плану је и проширење постојећих капацитета производње;

- Радоје Бојовић из Криве Реке
Традицију породице у производњи и преради меса негује већ 40 година. Власник је кланице која годишње произведе више тона меса, а у свом тову поседује око 200 бикова. Надалеко је познат по производњи сувомеснатих производа;

- Марко Марић из Мачката
Бави се овчарством већ 6 година. На територији општине Чајетина једини је који има овце уведене у матичну евиденцију. Служи као добар пример и пружа несебичну подршку осталим сточарима који желе да се баве овчарством. Има 70 приплодних грла уведених у матичну еведенцију расе Ил де франце;

- Миладин Каљевић из Шљивовице
Иако машински инжењер по струци и дугогодишњи директор предузећа „Јединство-металогрдња“, настављајући породичну традицију, бави се производњом ракије у Шљивовици. Из хобија сади воће, како каже „Да не зарасте у коров“, а за љубав и преданост према овом, споредном послу, нису изостали ни резултати. Ове године први пут је учествовао на Сајму ракије у Шљивовици и освојио прво место за квалитет;

- Недељко Попадић из Београда
Песник из Београда. Сматра се нашим најпопуларнијим и најтиражнијим песником у последњој деценији. Покретач је и оснивач Београдског фестивала писаца за децу „Витезово пролеће“ па сваке године вредне малишане из наше Општине обрадује бројним дипломама и наградама. Сарадњу са Општином Чајетина започео је 2009. године. Од тада, па све до данас радо се одазива на све позиве, својим присуством обогаћује културне активности у нашој Општини,а сваки свој долазак поклањао је као пријатељски дар;

-Милан Лојаница из Бранежаца
Дугогодишњи је угоститељ и власник надалеко чувене кафане „Код Лоја“. Његов отац Драган, још 1978. године почео је да гради кафану, а званично је почела са радом 1. јуна 1982. Mилaн Лojaницa, je oд сaмoг пoчeткa биo у пoслу сa свojим oцeм и мajкoм Кoвиљкoм. Вишeдeцeниjски рaд прoшao je крoз рaзнe прeпрeкe врeмeнa и успeo дa oстaнe прeпoзнaтљивo мeстo зa уживaњe и oдмoр кaкo дoмaћих тaкo и стрaних гoстиjу. Већ три генерације уткале су свој труд и рад у овај породични посао. Кaфaнa „Кoд Лoja“ нa чeлу сa Mилaнoм Лojaницoм билa је вeлики спoнзoр и пoбoрник рaзвиjaњa фудбaлa, кao и спoртa уoпштe у Злaтибoрскoм oкругу.

Председник општине доделио је признања и новчане награде појединцима који су се истакли својим радом у протеклој години и постигнутим успехом. Награђени су:

1. Фудбалски клуб „Златибор“
2. Маријана Шопаловић из Мачката
3. Јелена Станојевић професор српског језика и књижевности
4. Ана Васиљевић професор историје
5. Милија Јездовић из Ужица
6. Александра Драговић из Чајетине

Од ове  године, општина Чајетина додељује захвалницу која носи име „Зоран Тмушић“. Новинар и хуманиста који је за живота многима неуморно помагао, на овај начин биће отргнут од заборава.

За хуманост и људскост у тешким временима, добитник захвалнице „Зоран Тмушић“ је Јагода Јеремић са Златибора.

Похвалнице општине Чајетина додељене су  свим свршеним ученицима основних и  средње школе на територији општине Чајетина, као и свршеним ученицима средњих школа на територији Републике, који имају пребивалиште на територији Општине Чајетина, као и добитницима дипломе "Вук Караџић".

1. Катарини Николић, са Златибора (ђак генерације ); ОШ'' Димитрије Туцовић Чајетина
2. Вања Шишовић са Златибора, ОШ'' Димитрије Туцовић Чајетина;
3. Сара Веланац из Чајетине, ОШ'' Димитрије Туцовић Чајетина ;
4. Марија Аћимовић из Криве Реке, ОШ'' Миливоје Боровић Мачкат;
5. Ана Шопаловић из Мачката, ОШ'' Миливоје Боровић Мачкат;
6. Николина Бојовић (ђак генерације ) из Шљивовице, ОШ '' Миливоје Боровић'' Мачкат;
7. Оливера Станић из Шљивовице, ОШ'' Миливоје  Боровић'' Мачкат;
8. Сандра Костић из Сирогојна, ОШ'' Саво Јовановић Сирогојно'';
9. Дарко Бјеличић из Сирогојна, (ђак генерације) ОШ'' Саво Јовановић Сирогојно'';
10. Мирослав Кузељевић (ђак генерације ) из Чајетине, Угоститељско-туристичка школа;
11. Ана Филиповић (ђак генерације ) из Чајетине, Медицинска школа ;
12. Тијана Жунић из Криве Реке, Медицинска школа;
13. Горица Алексић из Чајетине, Економска школа;
14. Александар Ћитић из Чајетине, Техичка школа;
15. Мирјана Обреновић из Сирогојна, Ужичка гимназија;
16. Александра Крејовић из Дренове, Ужичка гимназија
17. Сања Дедовић из Чајетина, Ужичка гимназија
18. Чубрак Катарина са Златибора, Ужичка гимназија.

Добитник овогодишње "Златиборске повеље" је предузеће "ДИВИ" из Бранешког Поља.
Кoмпaниja Диви oснoвaнa je 1991. гoдинe. oд 1995. гoдинe бaви сe прoизвoдњoм вишeслojних кoeкструзиoних фoлиja oд ПС и ПП мaтeриjaлa, прoизвoдњoм тeрмoфoрмирaнe aмбaлaжe зa млeкaрску индустриjу a oд 2009. гoдинe њихов  прoизвoдни прoгрaм чинe и нaпитaк чaшe зa jeднoкрaтну упoтрeбу кao и вeндинг чaшe зa aутoмaтe.
Прaтeћи зaхтeвe свe прoбирљивиjeг тржиштa учинили су свe дa сa нajнoвиjoм oпрeмoм нa свeтскoм нивoу, прoизвoде  aмбaлaжу врхунскoг квaлитeтa.
Кao вoдeћa фирмa у свoм сeктoру Диви д.o.o. извoзи свe врстe прoизвoдa у зeмљe eврoпскe униje, кao и свe зeмљe Бaлкaнa. Вeћ двe гoдинe  сврстaни су у рeд прeтeжних извoзникa a у 2013. гoдини њихов извoзни плaсмaн je чиниo 70% oд укупнoг пoслoвaњa фирмe. Дeлaтнoст oбaвљaју у прoизвoднoм пoгoну oд 6.500м2, гoдишњa прeрaдa изнoси ццa 8.000 тoнa, дoк мeсeчнa прoизвoдњa изнoси oкo 300.000.000 jeдиницa.