Поводом сто година завршетка Првог светског рата 9. децембра 2018. године, а на велики православни празник посвећен Преподобном Алимпију Столпнику, у Кривој Реци је откривена спомен плоча са именима криворечких ратника палих у ратовима од 1912. до 1918. године.

На самом улазу у цркву посвећену Св. Марији Магдалини, а по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Г. Јустина, постављене су две спомен плоче. Парастос изгинулим војницима обавио је парох мачкатски протонамесник Мирослав Неђић и том приликом обратио се окупљеном народу:
„Данас је велика радост у нашем селу Крива Река, јер су подигнуте две плоче нашим Солунцима погинулим у Првом Светском рату, који су били заборављени равно сто година, захваљујући вама Криворечанима. Сто двадесет пет Криворечана који погинуше за Крст часни и слободу златну не вратише се никад својим домовима, међутим убројани су код Господа у свете наше мученике и ратнике, заједно са светим нашим кнезом Лазаром“.

Након тога спомен плоче су откривене, а затим је дечији хор из Криве Реке и Мачката отпевао две песме: „Тамо далеко“ и „Ово је Србија“.

Свештеник Мирослав Неђић обавио је освећење спомен плоча, а затим су цвеће положили захвални потомци.

Један од потомака је и Милун Церовић из Криве Реке, чији је деда Илија погинуо на Кајмакчалану.
„Баба ми је причала све о томе, где је и како погинуо, како су га допремили. И на споменику на Поповој води његово име уклесано је у десетом реду“.

Професор Др. Илија Мисаиловић није присуствовао скупу, али је послао свој говор од кога издвајамо један део:
„Драги Криворечани, родбино и пријатељи славних ратника из ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Окупили смо се данас на овом светом месту, да се још једном поклонимо сенима изгинулих ратника у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Само је малена Србија почетком друге деценије ХХ века водила један за другим три ослободилачка рата, како то народни певач каже: „За крст часни и слободу златну“. 1912. Први балкански или турски рат, 1913. Други балкански или бугарски рат и 1914 – Први светски или Велики рат.

Последњи пут у Србији 1912. године ратна мобилизација је извршена помоћу црквених звона, добошара и телала. И на тај позив отаџбине војни обвезници од осамнаест до педесет година старости су се листом одазвали и на зборно место дошли загрљени с песмом, танком преобуком и јаким срцем. Мобилизација је подразумевала да ратници на зборно место дођу са коњима, воловима и колима. Код кућа су остала само деца, жене и старци. И Криворечани су се листом одазвали…“

На идеју око постављања спомен плоча дошли су захвални потомци који су и приредили овај догађај.

„Једно мало златиборско село које је 1900. или 1910. године по попису имало око 900 становника, на звук звона цркве у Мачкату одазвало се 250 и отишло у рат, а 125 је дало животе. Да ли су они били у Гвозденом четвртом пуку, да ли су погинули на Мачковом Камену, Колубари, Солуну, Козјаку, Брегалници, они су дали животе да Србија и Кива Река живе“, рекао је Милован Ристановић, организатор активности око обележавања стогодишњице Првог светског рата.  

Спомен плоче постављене на улазу цркве су помен да се никад не забораве јунаци који су своје животе дали, не само за слободу нашег краја, већ за слободу целе Србије.