Протеклог викенда, од 3. до 5. новембра, спелеолози Академско-спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда, ангажовани од стране општине Чајетина, спустили су се у јаму Церово.
Реч је о пећини која се налази у близини Мушвета, на брду Церово, недалеко од магистралног пута Ужице-Златибор. Прича почиње пре три године, када су спелолози поменутог друштва сазнали за постојање ове јаме, дошли да виде о чему се ради, а након првог спуштања у пећину обавестили су надлажне о проналажењу посмртних остатака, као и предмата који су, претпоставља се припадали жртвама.
Општина Чајетина, решена је у намери да се пећина истражи колико буде могуће, стави у туристичке сврхе, а посмртни остаци сахране како доликује. Председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који се са спелеолозима спуштао у јаму, рекао је да ће бити обезбеђена средства да се већ на пролеће изгради приступни пут до јаме.
 „Желимо да ту буде спомен - костурница, а са власником земљишта и представницима цркве разговараћемо о могућностима да се недалеко од јаме изгради храм, а овом делу наше општине свакако је потребна црква. У догледно време, пострадале ћемо достојно сахранити,“ рекао је Стаматовић.
Први човек чајетинске општине, истакао је да су спелеолози успели да преброје десетак скелета, али и да у појединим деловима има доста обрушеног камена, испод ког вероватно има још костију страдалих, те да се још увек не зна тачан број убијених и бачених у јаму, а постоје индиције да их је далеко више. Уз посмртне остатке, нађене су табакере, ципеле, опанци, каишеви, чауре али личних докумената није било.
 „ Обавестили смо полицију још једном, они ће о новим сазњима обавестити тужилаштво, па се надамо да ће напокон свако урадити свој део посла да би се расветлио један од најмрачнијих догађаја у историји Златибора,“ закључио је председник општине Чајетина.
Свештеници су се са спелеолозима спустили у јаму, где је страдалима служено опело.

Горан Дујковић, професор историје и спелеолог, вођа тима који је истраживао јаму Церово, испричао је да је пре три године од пријатеља сазнао за јаму, те да је због индиција да су ту можда посмртни остаци из Другог светског рата  кренуо у испитивање пећине.  
„Први пут када смо били пронашли смо, исто као и сада, неких 5-6 лобања и проценили смо да их може бити до десетак, али не више од тога. То би требало неко ко је стручан за посмртне остатке да каже.... Истраживања смо наставили и следеће године. Пронашли смо, поред  улазне дворане, још две дворане. Једна, која је нешто мања од улазне али много лепша, са много више пећинског накита, она се налази ниже где цивиле нисмо у могућности сада да спустимо.

Та дворана је истражена у потпуности и направили смо неке снимке. Трећа дворана се налази у најнижем нивоу,  спушта се негде до 45 метара дубине, најмања је и можда најмање атрактивна, али и најнеприступачнија. Оно што смо запазили за цео овај објекат је да је у питању кречњачка стена у којој иначе настају све пећине, врло крта и без обзира што има  пуно пећинског накита, сама себе оштећује и распада се. То нам је  знак да је пећина много стара у односу на пећинске године старости које се броје десетинама и стотинама хиљада година.

Иначе, објекат је веома леп, уклапа се у целу причу  везану за Златибор јер је кречњачка стена на Златибору негде дебљине до 50 м. Количина пећинског накита, такође говори о томе да је објекат изузетно стар. Пећина је сама по себи туристичка атракција у сваком погледу, тако да би је требало уврстити у туристичку понуду,“ рекао је Горан Дјуковић, професор историје и спелеолог након последњег истраживања јаме.

Аутор фотографија Борис Мрђа АСАК