Рониоци ронилачког клуба „Свет роњења“ из Београда и Панчева су по други пут на Златибору. Све је почело када су упознали Милоша Филиповића који је био члан њиховог клуба и који их је позвао  да буду његови гости, па је као резултат њиховог боравка у Раковици прошле године дошло до истраживања Тавничког језера. Они су уједно били и први рониоци који су ронили испод леда на овом златиборском нетакнутом бисеру. Иначе, екипа  се бави истраживањем подводног рељефа, флоре и фауне, а примарно раде као фотографи за Националну географију Србије.

„Ми смо фотографи и видео сниматељи. Нас занима све у вези језера. Ми смо, у ствари, стални сарадници Националне географије Србије и често имамо те истраживачке и фотографске акције које се преплићу једна са другом“, рекао је на почетку разговора Јанез Кранц, иначе инструктор РК „Свет роњења“. 

„Ово нам је једна од најзахтевнијих акција у последњих неколико година“, додаје Ивана Орловић Кранц, подводни фотограф Клуба. „Јуче смо кренули са роњењем када је било 20 степени испод нуле. Разни проблеми су нас налазили, почев од тога да нисмо могли да упалимо аутомобиле како би стигли до локације, преко отварања рупе на леду када је већ било мало „топлије“, -17 степени, затим су нам мрзнули делови опреме над и под водом па је то требало решавати на тако ниској температури,  а све да би се дошло до што атрактивнијих кадрова.“

Рибничко језеро су изабрали, кажу, првенствено због тога што је оно једно од језера које има необичну наранџасту боју, а све захваљујући самом глиновитом терену што помало подсећа на мексичка језера. Иначе, већина језера у Србији има плаво- зеленкасту боју.

„Врло је специфично језеро; нисмо очекивали такву воду. Она подсећа на мексичке сеноте, вуче на жуту боју што је супротно од свих језера у којима смо до сада ронили, поготову ако се има у виду да је то водозахват. Интересантан је био и лед, односно његова дебљина: око 15 центиметара у ово доба године“, додао је Јанез.

„Национална географија увек истражује нешто ново. Оно што смо видели као шансу и занимљивост коју смо хтели да приближимо гледаоцима и читаоцима, јесте да су, за разлику од Рибничког, сва језера – било да ронимо под ледом или не - имала зеленкасту или плавкасту боју воде, док Рибничко има наранџасту. То је нама феноменално, и видећете како ће то да испадне спектакуларно! Изгледало нам је као нека научна фантастика!“ није крила одушевљење Ивана.

Животињског света има и под ледом, али само зарањање под дебео лед носи бројне опасности. Ту се могу десити и  предвиђене, и непредвиђене ствари, а само обучени рониоци знају како да поступају у тим ситуацијама.

„Роњење под ледом не дозвољава слободан изрон, што значи да не можете да изроните било где у сваком тренутку. Имате један једини отвор и где год да одете под тај покривач леда, ви морате да се вратите и пронађете своју рупу. Зато је организација веома озбиљна; имамо спасилачког рониоца на рупи, везани смо двоструким конопима, служимо се сигналима тако да у сваком тренутку, ако би дошло до замрзавања опреме, можемо да нађемо излаз напоље и да све прође безбедно“, објашњава Ивана. 

Екипа овог ронилачког клуба већ следеће седмице иде у Аустрију где ће такође ронити под ледом, а затим их чекају Мексико, Израел и  трагање за делфинима, а потом бродски сафари у Египту.

Ронилачки клуб се захвалио овом приликом општини Чајетина која је омогућила истраживање, као и ЈКП „Водовод Златибор“ Чајетина, ЈП „Голд гондола“, ИБ центру, ТУ Гостиље и домаћинству Филиповић.

„Без целе ове екипе и организације, не би  нам било омогућено да направимо овако једну захтевну и тешку акцију, а видећете како ће испасти заиста сјајан материјал“, рекла је на крају Ивана Орловић Кранц.

Д.Колаковић/М.Ранковић Луковић