За Службу за помоћ у кући за стара лица која свакодневно обилази становнике у најудаљенијим златиборским селима нема препрека, па чак ни у зимским условима када се до њих тешко долази. Теренске посете организоване су у четири групе које дневно обиђу од 20 до 25 домаћинстава, а седмично остваре близу стотину посета.

За осамдесетдвогодишњу Косару Варагић  из села Рудине долазак неговатељица је, како сама истиче, од непроцењиве вредности. Она већ годинама живи сама, слабо је покретна, па је због тога посећују три пута седмично.

„Ово мени много значи, поготову што немам деце, немам сина ни кћери, муж ми је умро… Ово је нешто непроцењиво што је неко одредио и што мени долазе ове девојке. Не да су добре, него су много добре! Слушају, све живо раде, чисте… Ја једва чекам кад ће тај дан доћи да причамо, да се насмејемо. Једва чекам да их видим!“, прича  Косара Варагић.
Пружалац услуге социјалне заштите „Помоћ у кући за старе“ општине Чајетина је Удружење грађана „Златиборски круг“. Ова служба, која постоји од 2014. године, запошљава 13 радника: 11 неговатељица, једног координатора и  једног стручног радника. Број корисника варира, а тренутно их има 77. Код већине се иде једном седмично, док се код неких иде и више пута недељно, чак и пет пута, односно свакога дана.

„Наши корисници су углавном остарела и болесна лица која нису у стању да самостално функционишу у оквиру домаћинства и помоћ им је неопходна. Што се тиче описа посла и услуга које се пружају на терену, код сваког корисника је то индивидуално и зависи од њихових потреба и општег стања у коме се налазе. То укључује одржавање личне хигијене и хигијене стамбеног простора, допремање и набавка лекова, подизање редовне терапије, заказивање лекарских прегледа, припрема оброка, уношење дрва, ложење ватре, али и помоћ у набавци огрева“, каже Милица Мијаиловић стручни радник.

Услови рада запослених у овој служби током зиме су отежани због великог снега и неприступачног терена. Али, године искуства су иза њих па успевају да се снађу у свакој ситуацији.

„Кад су баш лоши временски услови ми поставимо приоритете па људе који зависе од нас обилазимо, па чак и пешке. Пешачимо, снађемо се… Понекад се деси да до неког не можемо да дођемо, али то су људи који су покретни, које смо претходно обезбедили. Дешавало се да нам и ватрогасци помажу када останемо завејани. У суштини, имамо аута довољно, имамо зимску опрему и некако се већ снађемо. Све ове године смо наш посао обављали, то је битно. Јесте тешко, али се уради“,   истиче Милена Марић, неговатељица.

Пре зиме корисници буду снабдевени са више хране, лекова и других неопходних намирница. Обилазак старих обухвата бројне обавезе, међутим, њима највише значи разговор, лепа реч и дружење. То неговатељице добро знају, па се због тога труде да свака посета протекне у доброј атмосфери, истичући да овај посао првенствено мора да се ради из љубави.