Контрола присуства наркотика, на основу тестирања школских површина и мобилијара уз помоћ специјалних форензичких тестова спроведена је у основној школи „Димитрије Туцовић“ у Чајетини и у издвојеном одељењу на Златибору, и то на захтев руководства Школе а уз подршку локалне самоуправе. Ова акција реализована је у оквиру пројекта „Школе без дроге – сигурно место за ђаке“ који по лиценци Европске уније спроводи  Удружење грађана „Еурохоризонт“ у партнерству са Министарством здравља и бројним здравственим установама у Србији.

Учионице, фискултурне сале, тоалети, ходници и кваке биле су на „мети“ форензичара који су имали задатак да изврше контролу присуства наркотика у две чајетинске основне школе. Директорка основне школе „Димитрије Туцовић“ Чајетина Милка Васиљевић појашњава који је био њен мотив да се уради једна оваква провера.

„Често држим опште родитељске састанке и станем пред стотинак родитеља и тврдим да у нашој школи нема дроге. Међутим, одем кући па размишљам на основу чега сам дала такав коментар. Наравно, на основу понашања ученика, али доза сумње је ипак постојала. Онда сам искористила ту прилику да проверим и будем потпуно сигурна. Богу хвала, резултати су били негативни. Растеретила сам себе али и родитеље. Нека буду сигурни да код нас у школи нема психоактивних супстанци“, истиче Васиљевићева и додаје да је ово тестирање васпитног карактера, а родитељима поручује да и даље воде рачуна о својој деци.

По њеном мишљењу најризичнији период је управо прелазак из основне у средњу школу, када се сусрећу са различитим изазовима. Њену забринутост дели и Биљана Шоштар, председница невладине организације „Еурохоризонт”, која је пројекат под називом „Школе без дроге – сигурно место за ђаке” од 2005. године спровела у 286 школа у Србији.

„Сваки директор школе има права да провери и да зна шта се у школи дешава. Тестови су форензички а резултати се добијају након пет минута. Реагују на 14 врста наркотика и изузетно су осетљиви . Значи, не може да се деси да постоји траг наркотика, да се тестира а да тест не покаже. Када се улази у пројекат увек постоји нека врста страха да наркотика има. Међутим, како пројекат одмиче схвата се његов бенефит, а то је заштита деце, превентива, јер овде је све везано за превентиву“, наглашава Шоштар.

Подсећа да се пројекат састоји из три фазе. Први корак је провера школског простора (јер по Конвенцији о правима детета ђаци не смеју да се тестирају) и утврђивање да ли присуство трагова наркотика постоји. Ако је тест негативан, као што је случај са две чајетинске школе, пројекат се завршава. Уколико се нађе траг наркотика у некој учионици, сазива се родитељски састанак, родитељима се саопштава резултат провере и упозорава да појава постоји, али да то не значи да су њихова деца одговорна, јер је неко са стране могао оставити траг. Родитељима се подели кућни форензички тест са препоруком како да га ураде. Трећа фаза подразумева разговор стучних лица са децом ради подизања њихове свести о овим проблемима.

О успеху овог пројекта довољно говори податак да је при поновном тестирању број школа у којима су били детектовани наркотици знатно смањен.

www.zlatiborpress.rs