Репортер Гласа јавности обишао је Стопића пећину на међи златиборских села Трнава и Рожанство, истинском чуду природе, која је протекле недеље први пут отворена за посетиоце. Туристичка организација и општина Чајетина уложили су значајна средства и напоре пећину оспособе за пријем туриста...

У наредном периоду Т.О. Златибор и туристичке агенције организоваће излете до Стопића пећине, уз пратњу туристичког водича. Цена улазнице је 150 динара.

Стопића пећина удаљена је 19 километара од туристичког насеља Златибор. Изнад пећине води магистрални пут Златибор-Сирогојно, од кога се пружа уређена прилазна стаза до улаза. Туристички део пећине има неколико атрактивних елемената : пространи улаз, дугуре-отвори на таваници, спиарска лупа "Псеће гробље'', водопад "Извор живота'' и низ бигрених када-удубљења оивичених каменим зидовима у којима се купи вода која се затим прлива у виду јединствених каскада.

У близини Стопића пећине налазе се атрактивни туристички мотиви : галерија сликара и вајара Влада Митровића, родна кућа народног хероја Саве Јовановића Сирогојна, као и музеј на отвореном "Старо село'' у Сирогојну.

Извод из дневног листа ,,Глас јавности'' од 16.04.2009.

Хајдукова јазбина
 
Као пресликана из "Доживљаја Тома Сојера“, пространа, тајновита, пуна скровитих канала и пролаза, водопада, Стопића пећина, истинско чудо природе Златибора, данас ће, уређена и једним делом осветљена, по први пут отворити своје тајне истинским љубитељима природе. А сама пећина невероватно је чудо природе, па се већ на први поглед не зна је ли више импозантна и занимљива, да ли више привлачи својим огромним дворанама, нестварно лепим „бигреним кадама“ или својом мистериозношћу...

Препричавају одавно, около по Сирогојну и Рожанству, како је чувени хајдук из ових крајева Пане Стопић, у своје време из њених канала и пролаза провиривао и мамио потеру на себе, а потера му не би могла ништа... Док руком о руку, Пане би нестао у неком од пролаза, а онда који минут касније извиро из другог, на четрдесет или педесет метара висине... Одозго из стена... Потера је одоздо могла само да га гледа...

- Једно је само истина, Стопића пећина никога не оставља равнодушним - каже Душан Обрадовић, родом из суседне Трнаве, који као надзорник ради у пећини.
Доскора, дубље у Стопића пећину могли су само они најодважнији, са опремом и са добрим светиљкама. Протеклих месеци, трудом и новцем људи из СО Чајетина и Туристичке организације Златибора, урађена је прилазна стаза до пећине, сама пећина је осветљена до дубине од неких тристо-четристо метара, у пећини је уређено 280 метара стазе за посетиоце.

Већ прва, улазна дворана у пећину, иза отвора широког око 35 и високог двадесетак метара, својом величином, стотинама сталактита који висе са каменог стропа, са тридесетак метара висине, отвара причу о једној од најзнаменитијих пећина у Србији. Иза те прве дворане следи друга, ништа мање лепа, а после неколико десетина метара поглед пуца на истинско, речима тешко описиво чудо природе - бигрене каде, које су у овој пећини настајале милионима година таложењем кречњака и које се својом величином издвајају од оних у другим пећинама... Из десетина, стотина мањих и већих када, а једна од њих дубока је читавих седам метара, вода се у невероватном сплету, игри боја, сенки, светла прелива од једне од друге камене посуде...

- Планирано је да се лево од када уз стену направи једна платформа с које би посетиоци могли да виде каде и сву њихову лепоту, а да истовремено те каде остану апсолутно заштићене - каже надзорник Обрадовић.

Иза бигрених када испитано је још око 600 метара канала и пролаза, али тамо се засада може само са спелеолошком опремом.
- Наспрам бигрених када је камена скулптура коју је извајала природа и коју зовемо - скамењена баба. Кад се мало боље погледа, могу се видети глава, очи, нос жене, чији су лик у камену милионима година вајале тек капљице воде - прича Обрадовић.
Мало даље од скулптуре, уз невероватан хук, из камене утробе стропоштава се прави, жестоки водопад висок десетак метара који ће тек сада, када је осветљен, синути свом својом лепотом...

- Од овог водопада, каналом, пролазима, може се доћи до села Трнава... Занимљиво је и да овај ток воде и онај који силази до бигрених када немају никакве везе - каже Обрадовић.

На своду дворане дана налазе се отвори, „вигледи“ кроз којих се из сред пећине види небо.

Стопића пећина налази се на неколико стотина метара од пута Ужице - Сирогојно, недалеко од села Рожанство. Спада у ред речних пећина, а кроз њу протиче Трнавски поток. Без свог најмлађег система дугачка је 1.691 метар. Пећину чини пет целина - Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала с кадама, Канал с кадама и Речни канал. Велики водопад мештани зову и - извор живота. Уређена и осветљена пећина је данас једна од најатрактивнијих туристичких дестинација на Златибору. Пећина је споменик природе и заштићено природно добро прве категорије.