Индивидуалним пољопривредним произвођачима који су се пријавили за помоћ државе и испунили прописане услове, из робних резерви ће у Србији ускоро бити подељено 26 500 тона меркантилног кукуруза. У општини Чајетина ће помоћ у виду 403 тоне  овог кукуруза добити 217  пољопривредника.
Поводом почетка расподеле меркантилног кукуруза који је обезбедила држава за заинтересоване пољопривредне произвођаче у Србији који су испунили прописане услове, у општини Чајетина је планиран састанак  на коме ће бити разговор о најефикаснијем начину допремања и поделе кукуруза пољопривредним произвођачима.
„Ову помоћ су добили сви они који су остварили право на премију за млечна грла у 2021. години, с тим да број грла која имају не прелази 50. На територији општине Чајетина, од укупног броја пољопривредника који су аплицирали, имамо 217 њих који су добили потврдне одговоре на захтеве и ради се о 403 тоне кукуруза које треба да буду превезене и дистрибуиране произвођачима. Нама је припало складиште робних резерви у Инђији. У нашем случају, пут до тамо и назад износи око 500 км тако да то представља изазов за сваког произвођача појединачно“, каже Марко Марић, директор ПД „Златиборски еко аграр“ и додаје: „Оно што је наша идеја јесте да сутра (четвртак 26. јануар) у 12 часова у Дому културе у Чајетини направимо састанак на који смо позвали произвођаче. Овом приликом их позивам да се одазову у што већем броју ради прављења договора о томе како ћемо тај посао завршити, а да они што мање обавеза и трошкова имају.“
У координацији са Удружењем одгајивача млечних крава на територији општине Чајетина, а уз подршку локалне самоуправе, „Еко аграр“ има предлог о могућностима превоза, паковања и поделе кукуруза о којима ће на овом састанку упознати пољопривреднике.
„Зановетно је то што је кукуруз у ринфузи и што је далеко. Велики је посао превоза, паковања и поделе. При том, свако од људи који се јавио на Јавни позив упознат је са тим какав квалитет зрна је у питању, колико има прашине односно нежељеног дела у том пакету који се дели, а наравно и део робе који се транспортује на тај начин подразумева одређене губитке. То су ствари о којима би требало правити договор са произвођачима“, каже Марић.