У новије време није запамћено да је неки кошаркаш Златибора остварио трипл-дабл учинак, рачунајући и године када је клуб наступао у нижим ранговима. Учинак Светозара Поповића (31) остварен претходног викенда на утакмици Кошаркашке лиге Србије против Беовука (20 поена, 21 асистенција, 11 скокова), привукао је велику пажњу кошаркашке јавности у земљи. Плејмејкер чајетинског клуба поставио је овосезонски рекорд КЛС-а у индексу корисности (43), чиме је надмашио управо саиграча, Драгослава Папића (35).

–Утисци су сјајни, том победом смо практично обезбедили Суперлигу. Био бих лажно скроман када бих рекао да нисам презадовољан својим учинком. Међутим, ништа од тога не би било без мојих саиграча, који су адекватно пратили. Напоменуо бих да смо били ослабљени неиграњем двојице играча, а и Маројевић је био повређен.

Број успешних додавања који је Поповић остварио на поменутој утакмици по некима представља рекорд у 12-годишњој историји Кошаркашке лиге Србије. Овакав начин упошљавања својих саиграча неизостравно се у јавности доводи у везу са најјачом лигом света, што му је претходних дана на домаћим интернет форумима донело поређења са НБА звездом, Раселом Вестбруком.

–Свакако да таква поређења пријају, мада ми је све то више духовито него што је реално. Асистенције су моја основа игре, некад их је мање, некад више. Све је то сплет околности. Када саиграчи скоро све реализују, прате акције, трче контре, учинак је такав. 

С обзиром да је против Беовука имао и 10 изгубљених лопти, Поповић у шали сматра да је његово достигнуће још веће.

–Да, да… Квадрипл-дабл. Било би и више изгубљених лопти да бекови нису помагали у преносу , као и Папић. То је и последица умора, играо сам свих 40 минута. Преко 50 напада ишло је директно преко мене, више се трошиш у таквим ситуацијама.
Рођени Сарајлија каријеру је почео у Крагујевцу, где је са осам година направио прве кошаркашке кораке. У Србији је наступао за Младост из Чачка, Слогу, Вршац, играо је у Француској и Аустрији, а у Чајетину је стигао из Албаније. Земља на јужном Јадрану прилична је непознаница у свету кошарке, а у домаћој јавности односи с том државом посматрају се искључиво кроз визуру политичких тензија. Претходних година све више наших држављана одлази на летовање у Драч, а и сам Поповић из Албаније носи само позитивне утиске.

–Играо сам у Тирани. Албанска престоница ме по много чему подсећа на нашу земљу,  народ има исти менталитет као ми. Ту сам доживео да ме саиграчи и управа прихвате као нигде досад. Са њима сам остао пријатељ у правом смислу те речи. Предрасуде су чудо, јер без обзира на политичке несугласице, они воле наш народ. Доле сам виђао људе који певају српске песме, знају доста о нама…

Иако је у тим стигао у поодмаклој фази јесење полусезоне, Поповић се релативно брзо уклопио у нову средину. Према његовим речима, шеф стручног штаба му је много помогао у томе.

–Само два дана по доласку одиграо сам одличну утакмицу, против Радничког (18 поена, прим. аут). Кренуло је све како треба, већину играча сам знао, са некима сам и играо раније. Вања (Гуша, тренер, прим. аут.) ме је прихватио као сина, што ми је много помогло. Надам се да му узвраћам на прави начин, својим партијама. Ретки су тренери који имају такве људске квалитете као он.

Иако му учешће на Купу Радивоја Кораћа није непознаница, са недавног наступа КК Златибор у нишком „Чаиру“ и утакмице са Партизаном Поповић памти један детаљ.

– Пред почетак меча наши навијачи су се чули са трибина, а „Гробари“ су ћутали. Хвала им свима што су тада дошли да нас подрже.

Сезона се одвија према очекивањима. Суперлига је већ извесна.

–Амбиције за наставак су нам да играмо меч по меч, никад се не зна како ће се ствари одвијати. У Суперлиги нас чека минимум десет мечева, један „кикс“ води горе или доле. Сви тимови ће бити квалитетни. Надамо се неком изненађењу, а ако се укаже прилика за нешто више, оберучке ћемо је прихватити.

Изузев добре атмосфере међу саиграчима у новом клубу, Поповић додаје да се у потпуности навикао на живот у новој средини.

–Кад ме питају не знам како да објасним, али чини ми се да сам у Чајетини нашао неки свој душевни мир. Да ли је у питању планински амбијент, не знам… Свакако је ту допринео и однос људи из клуба и саиграча према мени.

www.zlatiborpress.rs