На порталу e-kapija објављен је текст под насловом "Изостала навала грађана и инвеститора на дозволе за легализацију'' Текст је у потпуности преузет из листа ,,Данас" од 13.10.2009.

13. 10. 2009. | 08:39        
Месец дана по доношењу дуго очекиваног и помпезно најављиваног Закона о планирању и изградњи, кратак је период за процену ефеката који произилазе из његове примене, али је индикативно то што још није донет ни један од подзаконских аката неопходних за његово спровођење. Разлог за бригу је и то што се допунска норматива очекује управо у делу који највише интересују грађане, а реч је о легализацији бесправно подигнутих објеката.

- Иако не у мери као што је то било 2003. године, када је држава најавила да ће извршити масовну легализацију бесправне градње, после доношења новог Закона о планирању и изградњи, грађани су почели да подносе захтеве за легализовање објеката. Један од главних разлога је то што је сада омогућено привремено прикључивање на инфраструктуру, најчешће на електро мрежу, за све оне који су ушли у процедуру легализације. Међутим, решења још нисмо почели да издајемо јер постоје нејасноће у вези са применом закона. Додатни проблем јесте то што недостају подзаконска акта која доноси Министарство за животну средину и просторно планирање, а неке од одлука, које су у надлежности локалних власти, такође су и даље у припреми - каже за "Данас" помоћник начелника Управе за планирање и изградњу Ниша Драган Миловановић.

Он додаје да је према одредбама новог закона већ издато неколико локацијских дозвола за градњу, али да још није издата ниједна грађевинска дозвола, с обзиром на то да је за ту другу фазу поступка потребно да инвеститор изради главни пројекат. Он потврђује да су процедуре сада знатно краће, али истиче чињеницу да брзина великим делом зависи и од тога колико је инвеститор у стању да обезбеди "исте" папире.

- Ми смо и раније имали ситуације да за један дан издамо дозволу великом инвеститору, али када грађевинари предају несређену и непотпуну документацију, поступак може да се одужи. Нажалост, много је више несавесних него оних који послују уредно и тај проблем требало би да реши формирање регистра инвеститора, што је такође једна од обавеза према новом Закону - истиче Миловановић и додаје да се и сада на званичном градском сајту налазе подаци о великим пројектима, градитељима, као и дозволама које поседују, али да се на списку нису нашли мањи грађевинари.

И у новосадском Одељењу за урбанизам кажу за "Данас" да се захтеви за легализацију подносе, али да службе очекују уредбе и правилнике из Министарства, које ће помоћи да се реше неке недоумице у прописима.

Према мишљењу Махмуда Бушатлије, консултанта за инвестиције, то што државна администрација касни са заокруживањем регулативе у сектору градње, није изненађење за многе стручњаке који су и пре усвајања Закона указивали на његове недостатке.

- Иако је прокламовани циљ новог Закона о планирању и градњи био да се убрза и поједностави процедура добијања дозвола, прави разлог за његово усвајање је да се заокружи процес тајкунизације Србије. Наиме, кроз приватизацију је велики број познатих и непознатих привредника купио за мали новац све што се у земљи могло купити. Једино нису могли да постану и власници земљишта на које су предузећа имала право коришћења. Нови закон им сада омогућава да то право конвертују у власништво уз симболичне надокнаде, са образложењем да су купујући фирме то већ платили. За тај сегмент нису потребна додатна акта, политичари су свој дуг према тајкунима одужили и њихово интересовање за даљу примену Закона је престало - каже за "Данас" Бушатлија и додаје да је још током јавне расправе на површину избио проблем некомпетентности јер у израду тако важног системског закона нису били укључени признати стручњаци.

- На известан начин, то је потврдио и представник Светске банке који је недавно изјавио да Србија још није повукла ни 10% одобрених кредита за изградњу инфраструктурних објеката, а основни разлог је хаос који влада управо у државној управи и у урбанизму - тврди Бушатлија.