Завршен 10. Међународни фестивал спортског филма на Златибору

Синоћ, 29. августа завршен је јубиларни 10. међународни фестивал спортског филма.

Церемонија затварања почела је доделом  посебних признања као и доделе награда најуспешнијим ауторима.

Посебна признања заслужили су Сити група из Ниша за филм “Број 1 – Драган Пантелић”, Војко Корошец за сјајан пројекат и филм “Школска кошаркашка лига- спорт са хиљадама лица” као и аутор филма “Нови Пазар, град који рађа шампионе” Сабахудин Топалбећиревић.

Међународни стручни жири у саставу Божо Сушец, Анита Панић и Владимир Станковић донео је одлуке о сталним фестивалским награда.

Награду за најбољи филм о високим моралним вредностима у спорту добио је Дејан Николић за филм "Медаље за живот: Од Млаве до Темзе". Филм говори о  Жељку Димитријевићу који после тешке повреде показује снагу и вољу за успехом и постаје олимпијски победник у параолимпиској дисциплини бацања чуњева.

Награду за најбољи филм о личности у спорту заслужио је Иља Учитељ, редитељ руског филма Стрељцов који говори о јунаку који се супроставио стаљинизму и политичким притисцима система у којем је живео и који је захваљујући својој фудбалској генијалности постао руски народни спортски јунак.

Награда за најбољи дизајн и фотографију додељена је немачком редитељу, српских корена, Бранку Крстићу редитељу филма “Цели живот у игри”. Филм је инспирисан узбудљивом животном причом спортског новинара Живомира Жиће Крстића испричана кроз филмску призму његовог унука. Значајан допринос филму дала је камера Милутина Лабудовића који је мајсторским сниматељским решењима  и сјајним кадровима обогатио ову причу.

Награда за најбољу режију документарног филма  припала је Игору Латиновићу, редитељу филма "Ваха Портрет једне легенде" насталог у копродукцији Босне и Херцеговине и Монака, а говори о узбудљивој људској причи Вахида Халихоџића једног од најпопуларнијих фудбалера са простора бивше Југославије.

Најбољи играни филм је француски филм “Фахим мали принц шаха”, који говори о дечаку избеглици из Бангладеша, и самим тим једном од најактуелнијих светских тема: избеглиштво и судбина имиграната.

Најбољи дугометражни документарни филм је је остварење хрватског редитеља Војана Коцеића "Рађа". Узбудљива филмска прича о младићу који је силним радом и вером у свој таленат – од Југопластике, преко Италије, НБА лиге, Грчке, Југославије стигао до Куће славних. Јунаку овог филма на отварању фестивала додељена је и награда за животно дело.
Најбољи краткометражни документарни филм је "Џокер-Никола Јокић", ауторског дуета Наташе Шевић и Владимира Пајића, о животном путу дечака из малог српског града Сомбора до врха светске кошарке.

Најбољи средњометражни филм је дело Томислава Жаје из Хрватске "Иванова игра". Филм осликава трагичну али и херојску судбину једног од највећих хрватских и југословенских фудбалера свих времена. Јунак филма увеличао је завршно вече фестивала својим присуством, када је и  примио награду за животно дело.

Најбољи филм на јубиларном десетом Међународном фестивалу филма је ‘Игра мог живота”, редитеља Ивице Виденовића и аутора Александра Милетића. Упечатљива филмска прича о једном од најзначајнијих спортских радника и функционера на највишим дужностима у светској федерацији. Маестрално је приказана судбина човека од младог ентузијазисте, репрезентативца, тренера до лидера светске кошарке које остаје неизбрисиво сведочанство времена.

Фестивал је завршен пројекцијом награђеног филма “Иванова игра”.

Од четвртка па до завршне вечери публика је у сали Културног центра могла да види панораму документарних играних филмова, разноврсних форми и дужина, богатих садржаја и уметничких особености, о темама из многих спортова и са стотина великих спортиста и других актера. Фестивал су и ове године увеличали великани спорта са простора бивше Југославије, а на Златибору су се срели Дино Рађа и Разија Мујановић после много година, присутан је био Иван Гудељ, Иван Голац, Дејан Пантелић а члан жирија  био је легендарни новинар Божо Сушец. Спортски филм  поред велике  улоге у афирмацији филмске уметности, негује и вредности спортског начина живота а појављивање оваквих легенди и њихова интеракција са златиборском публиком је  сигурно допринела да  се то приближи на прави  начин.