Радници компаније „Amiga“ из Краљева, уз надзор стручњака из француске компаније „Pomagalski“ обављају радове који претходе постављању стубова  за „Gold Gondolu“ Златибор, чиме је почела четврта фаза радова на овом капиталом објекту у који је општина Чајетина уложила 13 милиона евра. 

У току је постављање анкера, бетонирани су темељи стубова и када се бетон осуши, у наредних 10 до 15 дана поставиће се стубови, који се налазе код међустанице на Рибничком језеру. 

Тиме су демантоване бројне спекулације које су се ових дана појавиле у јавности у вези са француском компанијом “Pomagalski”.
- Примедбе појединих званичника Републике Србије да је опрема застарела, да „Pomagalski“ не ради како треба и да ће да банкротира нису тачне и ми морамо да реагујемо на те неистине јер желимо да заштитимо свој и углед својих партнера из Француске. Опрема је нова, ускладиштена је по највишим стандардима. Фирма „Pomagalski“ учествује у свим пословима у вези са златиборском гондолом. Они имају разумевање за све проблеме који су настали због кашњења добијања дозвола и заједно с општином Чајетина губе свој новац јер гондола није стављена у функцију, а ми морамо да се правдамо за нешто што не постоји- каже Бојана Божанић, директор ЈП “Gold Gondola” Златибор.

На терену, с радницима фирме „Amiga“ ових дана је и представник фирме „Pomagalski“, који надгледа радове.

-Ово је велики пројекат који ће Златибиру доста да донесе. Ми смо до сада радили на малим пројектима, жичарама дугим два до три километра, а овај посао нам је најинтересантнији, јер је реч о најдужој панорамској гондоли на свету, дугој девет километара- каже André Pincherelle  представник француске фирме. 

Фирма „Pomagalski“ доставила је комплетну финансијску и правну документацију о свом пословању, почев од финансијског извештаја компаније “Poma” са извештајем ревизора за 2017. годину, преко копије уписа у регистар из Трговинског суда Гренобла као доказ о регистрацији фирме и њеној активности и раду и данас, сертификата из Привредне коморе, из новембра 2017, до два најновија оригинална писма из банака као најверодостојнији доказ о солвентности компаније “Poma”.