Јавна седница комисије за јавни увид у Нацрт просторног плана подручја посебне намене парка природе Златибор одржана је великој сали Скупштине општине Чајетина. Израђивачи плана одговарали су на примедбе које су поднете током јавног увида од 30. маја до 29. јуна.

Обрађивачи плана на јавној седници усвојили су примедбе предузећа Скијалишта Србије , Србијашуме и Путеви Србије, а још ће се разматрати примедба Завода за заштиту природе. Примедбе из општинске управе Чајетина односиле су се на усклађивање са планом генералне регулације и подручје за спортско едукативни центар Хиландар – Крива бреза. И физичка лица су подносила примедбе, а прихваћене су оне које се односе на изградњу објеката који нису само за комерцијалну употребу на приватним, породичним парцелама у сеоским срединама. Током седнице говорило се и о правилима градње на пољоприредном и шумском земљишту за власнике пољопривредних газдинстава, као и о ближем одређивању услова градње и материјализацији како би се испоштовала амбијентална целина Златибора.

„Овде имамо и неке примедебе које се тичу и појединачних интереса, организације туристичког подручја, да ли ће бити омогућена изградња у режимима заштите. Све ће се то видети у складу са законом и условима Завода за заштиту природе, да се омогући што више да се овај позитиван тренд туристичког развоја настави, а наравно, оне природне вредности које ово подручје одликују, да оне буду заштићене. Надам се да ћемо кроз овај Просторни план да омогућимо један концепт одрживог развоја и да Златибор као једна од најважнијих туристичких дестинација и даље се развија у будућем периоду,“ сматра Ђорђе Милић, помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Од раније је дефинисано да се унутар Парка разликују три степена заштите, који су разврстани на основу природних особености предела. Најстрожи у смислу дозвољених активности је I степен заштите који заузима 1968,89 хектара односно 4,7% подручја Парка Природе, а овухвата Виогор, Црни Рзав, клисуру Увца и клисуру Гриже. Режим II степен заштите простире се на 19255,29 хектара (45,9%) а у њега спада Семегњевска гора – Црни Рзав – Јабланица – Чавловац, Бијеле воде, Рибничко језеро, Равни Торник, Чигота, клисура Катушнице, Муртеница, подручје око клисуре Увца. У III степен спада остатак територије Парка природе који заузима 49,38%, и у овом режиму  не постоје посебна ограничења која се односе на изградњу објеката, а располагање приватним својинама у заштићеним подручјима је дефинисано законом. Активности које нису дозвољене у сваком од три степена заштите наведене су у Нацрту на странама 90 – 94. У оквиру граница плана и локалне самоуправе ће издавати грађевинске дозволе, а само у границама заштићеног подручја ће издавање дозвола бити у надлежности републике. Надлежност за управљање и надзор у парку има предузеће Србијашуме, а наплата одређених такси за активности и манифестације у оквиру Парка природе није обухваћена Просторним планом, али постоји у закону.

„Законодавац је предвидео одговарајуће наплате одређених такси, али то не би требало да буде рестриктивно колико би требало да створи један образац одрживог развоја и да се ове природне лепоте на неки начин валоризују и да сви корисници имају одређену корист од тога,“сматра Милић.

Израђивачи плана(Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, ЈП Завод за урбанизам Ниш) су раније представили  главна начела Парка природе „Златибор“ која се односе на заштиту природних добара, биљног и животињског света и специфичних облика рељефа, као и културно – историјских знаменитости. Поред тога, акценат су стављен и на развој туризма у складу са правилима Парка природе, односно децентрализацију туристичког места Златибор. О даљим потезима и ставовима, комисија је одлучивала на затвореној седници, а план парка природе Златибор се даље упућује у процедуру кроз структуре републичке власти.