Пољопривредни препород Чајетине
Чајетинска општина већ годинама знатан део буџета улаже у развој села. Само за пољопривредну производњу, ове године, издвојено је око 20 милиона динара. Резултати су јединствени у Србији. Број пољопривредних, младих домаћинстава се увећава, а села доживљавају својеврсни препород.
Управо почиње јесењи циклус јагњења, а за Марка то значи да ће поред стада дежурати и ноћу. Али, на то је био спреман када је напустио посао и са супругом, докторком у чајетинском Дому здравља, одлучио да напусти град и обнови дедовину.
„То је био мој избор – и ја сам задовољан, а добро је и то што имам Чајетину иза себе“, каже Марко Марић из Мачката.
Недалеко, у Кривој Реци, Бојовићи имају више од деведесет волова и све капацитете за прераду меса. Најважније – и наследнике у овом послу:
„Учим трећу годину пољопривредне школе, планирам да упишем и факултет, а када завршим, да се вратим на дедино имање и технолошки унапредим ову нашу производњу“, каже Марко Бојовић из Криве Реке.
Слично је и у селу Мушвете – многобројна су домаћинства са неколико генерација.
Милан Марјановић каже да је свој на своме, да је наследио од свог оца, деде и прадеде и да ће његов син од њега.
И снаха Снежана, грађевински инжењер, не жали што је напустила град.
„Ја све имам овде, ништа ми не недостаје – за десет минута, рецимо, колима стигнем до продавнице, овде је све чисто, лепо за децу“, каже Снежана Марјановић.
Сва села имају асфалтиране путеве, реконструисано је 90 одсто електромреже, граде се водоводи, унапређују здравствена заштита и систем образовања. У последње две године отворена су четири нова вртића у селима. Тај у Шљивовици је најмлађи.
Помоћница председника Општине Чајетина Бојана Божинић каже да је та инфраструктура потребна, и за оне туристичке крајеве – јер су прво туристичка општина, а онда и пољопривредна.
„Имамо и институције које се баве овим привредним делатностима, и заједно са изградњом свих тих потребних објеката, чини ми се да успевамо да задржимо људе“, каже Божинићева.
Наравно, још је много запустелих имања и старачких домаћинстава, али се живот полако враћа у ова села. Са сваким малим Златиборцем, који се уз оца, деду, па и прадеду, учи раду на породичном имању.
Извор: rts.rs