У посети братској општини

Делегација општине Чајетина 02. фебруара, после завршеног радног дана, упутила се у суседну државу Црну Гору, да на позив братске општине Херцег-Нови присуствује почетку Дана мимозе.  

Тачно у 16.02h, кренула је мала, али одабрана скупина са аутобуске станице на Златибору. Узајамне посете побратимљених општина почеле су још фебруара 2001. године, када се ауотобус са Чајетинцима, у раним јутарњим часовима лагано спустио до обале у уснули приморски градић. Неуморни домаћини чекали су их на ногама целу ноћ и убрзо су брда одјекивала од звукова трубе које су гости повели са собом. Требало је обзнанити свима да су Чајетина и Херцег-Нови постали побратими.

Нашли су се људи сличних менталитета, уклопила се златиборска широкогрудост са јадранским темпераментом, измешали се мирис луча и мимоза...Спона и данас везује ове људе.

Уз мало мање помпе, и ове године, путовање је весело почело, уз несебичну подршку ,,Златиборца'', (јагањци овај пут осташе поштеђени) Пиваре ,,Никшић''  и ,,Полимарка''. И наравно, свега тога не би било без добре домаће...и доброг Синђа.
. Пошто се наша званична делегација удобно, уз помоћ Милана Вајагића, доброг пријатеља, сместила у Институт Симо(Саво) Милошевић, ми, незванични, али не мање битни отишли смо у Вилу ИН,Игало. Одмах је уследио провод, да се случајно ништа не пропусти!

 Сунце је рано прогрејало. Путници су на ногама, спрема се полазак на Фешту рибе и вина у суседне Баошиће. После снега јадранско сунце деловало је као мелем на наша укочена тела и заморене умове.

 

 

 

 

 

...мада неки нису могли брзо да се навикну...  

 

 

 ...и овако смо кренули за Баошиће.

 Шта рећи...Права фешта. Као за трубаче. Само је до рибе и вина мало теже доћи.

 

 

 

 Но, наша делегација једногласно, дакле демократски, донела је одлуку да се чека
...у реду за вино.

   Беху ли то срделе или пастрмке, питање је сад?...

 

 

 

   Па, ручак од сланих смокви, лигања и рибе.
.
Свратисмо до Манастира Савина у Херцег-Новом. После, ничим изазване дуже паузе, ипак у пуном саставу даље.

После подне било је слободно. Неко је спавао, неко шетао, а неко премао маске за увече. Маске су биле оригиналне, и најактуелније побрале су симпатије како присутних, тако и стручног жирија...

  Није могло проћи без њих.
   
Кад си била мала Маре, кад си била мала Маре, волила си море...  

 

 

 

...а сад си порасла Маре, а сад си порасла Маре, па волиш морнаре!