На Златибору, шесту годину за редом, почиње мерење полена које се спроводи у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине . Поводом тога је данас у великој сали СО Чајетина одржана трибина о поленима.

Презентујући резултате прошлогодишњег мерења концентрације полена на Златибору и другим градовима Србије у којима се спроводе ова мерења, релевантно је да је још увек ова  планина најподеснија за боравак особа подложних алергијама. У периодима када је изражено цветање и дрвећа и трава, концентрација полена на Златибору је често мања од 6 до 10 пута у односу на многе градове у Србији.

„Полен се везује за загађујуће материје у ваздуху (за чађ)  и тада је клиничка слика у урбаним срединама, у великим градовима,индустријским, где су велике саобраћајнице, још тежа за људе који пате од алергија, „рекла је  Мирјана Митровић из  Агенције за заштиту животне средине.

Тренутно су активни полени дрвећа. Један од највећих алергених полена је полен брезе која тек почиње да цвета на Златибору. Међутим, и када је у највећем цвату, концентрација брезиног полена на Златибору је знатно мања због специфичне климе која подразумева  већу надморску висину и честе падавине.

„Златибор је специфичан и по јако ниским вредностима алергеног полена амброзије. Од свих 24 које пратимо, амброзија има 52 протеинске материје у себи  и изазива веома бурне реакције код особа које пате од алергија. То је период кад се највише, што медији што суграђани, распитују каква је ситуација да би из војвођанских, пре свега, градова која је црна тачка што се тиче овог корова, преместе се и буду мање изложени поленима. Није свеједно да ли је неко изложен 50/60 дана прекограничним вредностима овог полена, или највише 10 дана. И није свеједно да ли је у питању 30 поленових зрна у једном дану, или 600,  или 800 колико бележи Суботица и још неки градови Војводине“, наглашава   Митровићка.

У току прошле године највећа дневна вредност концентрације полена на Златибору  је била 134 зрна док је, на пример, у Београду та вредност износила 630, а у градовима Војводине преко 1000.  Оно на шта би локална самоуправа општине Чајетина требало да обрати пажњу у будућем периоду, а што је препорука Агенције за заштиту животне средине, јесте даље праћење амброзије како се не би проширила и како би њене садашње вредности остале  на нивоу истих, или нижих.