Некада се косило на мобама. Домаћин сазове људе, искупи се њих десетак и покосе целу ливаду уз песме и шале. Прође им дан као да нису били на раду него на весељу. Домаћица спреми гибаницу и кисело млеко, сир, кајмак, а ко има закоље јагње.

У косидбу се креће изутра рано, изa росе, док је мекша трава, јер се лакше коси. Људи на паузи попију по ракију и откују косе, а и чешће их оштре да би боље и лакше косили. Кад заврше косидбу, запевају арију и никад им није било тешко. Они су се радовали и распитивали кад ће негде бити моба.

Како се гледа да ли је коса добра?

„Прво је чукнеш о бетон“, прича нам Радоје Церовић, домаћин косидбе. „Ако „звони“ – добра је. После тога је насадимо на косиште. Онда следи откивање косе. Узме се баквица и пободе у земљу. А са чаканцем се чука и тако се откива коса и извлачи жица. Онда следи водијер у који стаје брус и наспе се вода. Коса се оштри и онда се коси док може. Кад не може, опет се откива, па опет коси. Косац баци капут на земљу, легне на њега и чука и откива косу. Најбољи брусеви за косе су трстенички“.  

Кошење се учи од старијух људи, а Радоје је почео да коси у десетој години. Ишао је у наднице и на мобе. Увек је био први у косидби и био је добар косац.

„До прошле године цело двориште сам ја косила“ прича нам Радојева супруга Иванка. „Кад покосим, сјено стрпам у колица и отерам стоци. И тако сваке године задњих 30 година“. Иванка је 39-то годиште, а радоје 40-то.

Данас су машине преузеле примат у кошењу и силирању. А што се тиче ручних коса, њихово време је прошло. Тек понеко опкоси око врта или неки мањи простор. Да би се људи присетили некадашњих моба и косидби, у засеоку Церовићи у Кривој Реци уз песму изворних певачких група, организована је „Криворечка косидба“, друга по реду. Домаћин и главни организатор ове, друге косидбе је Љубисав Бато Церовић, који је на свом имању угостио 23 косца и 15 певачких група.

„Имали смо такмичење косаца и певача. Догодине ћемо да проширимо манифестацију. Ово сам организовао у корист села и општине Чајетине. Да се види ова манифестација и да људи виде да још постоји ова „машина“. Позивам све учеснике и певаче, косце и вашарнике , да и догодине поново дођу на косидбу, која ће опет бити 2. јуна".

Један од покретача ове манифестације  је и  Милован Мићо Ристановић који нам је рекао следеће:

„Пуно ми је срце што је ова идеја прихваћена прошле године од стране господина Бата Церовића као организатора. Захвалио бих се Туристичком удружењу Криве Реке, Туристичкој организацији „Златибор“, општини Чајетина, Спортском центру Чајетина. Овакву манифестацију треба да има свако село“.

Што се тиче певачких група, организатор каже да су данас сви победили. Међутим, ипак се издвојила мушка певачка група „Стапарци“ који су освојили прву награду. А што се тиче косаца и поред јаке конкуренције прва награда је отишла у Драгачево у руке Милоша Пантелића.

„Овде се тражило брзина, ширина откоса и добра зарубљеност при кошењу“, прича нам Милош. „По оцени жирија ја сам то најбоље показао“.

Поред 22 мушкарца нашла се и једна жена- косац. Дошла је из Ивањице и показала своје умеће. То је Снежана Живановић, која је освојила награду „најбољи косац и најлепши глас“.

 „Од малих ногу сам се бавила кошењем. Учили су ме деда и отац, тако да волим то да радим. Поред тога радим и остале послове, шнајдер сам, фризер, зидам, малтеришем, тако да све радим“.

Било је ту још награда, да нам не замере они које нисмо поменули. Домаћин се захвалио свим гостима и онима који су помогли ову манифестацију, са жељом да се догодине виде на истом месту у исто време.