Чајетина на путу да постане прва еколошка општина у Србији

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић говорио је у интервјуу за телевизију Newsmax Balkans о новим развојним плановима и проширењу туристичке понуде на најпознатијој српској планини.

Упитан за недавно потписан уговор са Министарством привреде о изградњи рециклажног дворишта вредан три милиона евра, Милан Стаматовић је навео да је реч о пројекту који ће општину Чајетина приближити циљу да постане прва еколошка општина у Србији.

-Трудимо се да заштитимо животну средину и наша идеја је да у наредној години прогласимо општину Чајетина као еколошку општину. Задесило нас је, као и осталих девет општина у Златиборском округу, да регионална депонија која се налази у Ужицу буде затворена за употребу. Схватили смо да ћемо у некој будућности имати проблем и кандидовали смо овај пројекат Министарству привреде које је у њему препознало национални и стратешки пример добре праксе за решавање нагомиланих проблема у Србији и са депонијама и са смећем. Ми сматрамо да је смеће бизнис као што је свуда у свету а код нас у Србији је проблем. Сарађујемо са шведском владом у изградњи рециклажног дворишта, тачније простора који служи за одлагање и рециклирање отпада. Имамо и постројење за прераду отпадних вода на Златибору, тако да примењујемо светска искуства у очувању животне средине. Заиста, зашто Златибор не би био српски Давос – рекао је Стаматовић. 

Он се осврнуо на тврдње о претераној урбанизацији тог туристичког центра и навео да је свега 1,4 одсто површине Златибора урбанизовано, а готово 99 одсто је под шумама и пашњацима. 

- Ко долази често на Златибор може да види да је то само једна тачкица, тих 1,4 одсто територије Златибора од укупно 647 квадратних километара под грађевинским објектима, а ту спада и инфраструктура. Чак је више Златибора под воденим површинама, а наш крај је веома богат водом, него што је под грађевинским објектима. Тако да има пуно простора за ширење Златибора. Можда се некоме не свиђа онај урбани део центра Златибора, али ми смо се определили за концепт који смо урадили у сарадњи са норвешким институтом који је сачинио нашу стратегију развоја, а реч је о концепту масовног туризам на микролокацији. Тако да онај ко жели да оспори сам развој Златибора може да прича о бетону, о девастирању, о нарушеној еко средини и природи. Али званични подаци о рекордним резултатима посећености туриста, показује да нису у праву – рекао је председник општине Чајетина.

На тему најаве изградње Златног града, Стаматовић је рекао да је пројекат изградње ексклузивног насеља у близини Торника тренутно у фази решавања имовинских питања, што није сасвим лако и подразумева доста бирократских послова:

- Трудимо се сада да решимо имовинске односе и урадимо планове за Златни град. Радимо тренутно концепт читавог потеза око Рибничког језера, и у наредном периоду изаћићемо са тим планом пред водеће инвеститоре са понудом. Златни град подразумева изградњу два голф терена на преко хиљаду хектара површине као и резиденцијалне виле и хотеле. Изградња професионалних голф терена са 19 рупа и нови садржаји, као и изградња аеродорма која је у току, привући ће нове туристе и унапредити сам развој Златибора.

Он је оповргао тврдње да је Златибор прескуп јер осим нове клијентеле будућег Златног града међу којима су платежнији туристи, спортске екипе и голфери „апартман се на Златибору може наћи и за 20 евра, што је далеко повољније него у другим европским зимским и туристичким центрима“. 

Упитан за сарадњу и однос према Влади Републике Србије, Стаматовић је подсетио да је „био жесток критичар у неком претходном периоду због централизованог односа ка Београду, будући да је основни принцип Здраве Србије децентрализација“ , али је додао да „цени и поштује“ подршку Владе и председника Вучића за иградњу Голд гондоле и друге пројекте на локалном нивоу. 

-Ове велике спољне послове, глобалну политику, гледамо и пратимо са стране и не мешамо у то. Оно што ми ценимо за сада је то што није признато Косово, није се одрекло Републике Српске, нису уведене санкције Русији – то је нашој политичкој партији најважније. А овај други део где има места за критику, то може неко други да потенцира. Ми се трудимо да добрим саветима, праксама и искуствима пробамо да променимо законе  – подвукао је Стаматовић и као пример навео фактичку експропријацију. 

Поводом сутрашњег почетка Школаријаде чији је Златибор један од домаћина, председник општине Чајетина је изразио очекивање да актуелни протести неће омести одржавање највећег светског ђачког такмичења. 

-Успели смо да обезбедимо да за највећи скуп ове врсте на Златибору од 4. априла будемо добри домаћини. И ову прилику користим да замолим студенте да не блокирају путеве за Златибор јер ови људи који то раде нису студенти, многи од њих наводно дају подршку студентима да блокирају пут ка месту где ће доћи и такмичити се деца до 15 година из 55 земаља. То је лоша порука када неко осам сати блокира магистрални пут ка Златибору, то није подршка студентима, то је више наношење штете држави Србији и студентима који се боре да своја права и сигурно се труде, као и ми сто се трудимо, да промене неке лоша законска решења – закључио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић.