Истраживање агенције Фактор плус о ставовима јавности о најпосећанијој планини
Више од 60 одсто грађана Србије посети Златибор бар једном годишње.
Визију Златибора као једног од највећих планинских центара у Европи до 2050. године, који испуњава највише еколошке стандарде, подржава чак 85 одсто грађана.
Златибор је туристичка дестинација коју посећује чак 61 одсто наших грађана једном или више пута годишње, а позитиван утисак о најпопуларнијој српској планини 60 одсто анкетираних у теренском истраживању агенције Фактор плус које је спроведено крајем прошле године на узорку од 1200 испитаника широм Србије.
Квалитетом туристичких услуга је веома задовољно (23%) и задовољно (32%) више од половине анкетираних, док је занемарив број веома незадовољних (2%) и незадовољних (7%) грађана. Разноврсност туристичке понуде један је од адута Златибора према мишљењу испитаника – 65 одсто испитаника је оцењују као веома добру или добру, док свега 6 одсто сматра да је лоша и изузетно лоша.
На питање да се определе за три ствари од понуђених опција, које им се највише допадају на Златибору, анкетирани су навели да су природа (52%), ваздух (50%) и активан одмор (27%) оно чиме их ова туристичка дестинација осваја, а високо су рангиране и локална гастрономија, атракције и забава.
Да Златибор иде у добром правцу сматра готово половина испитаника, док 26% сматра супротно.
Визију Златибора ”као једног од највећих и најсадржајнијих планинских центара у Европи до 2050. године”, који испуњава највише еколошке стандарде, подржава чак 85 одсто анкетираних грађана. Такав ”Златибор будућности” требало би да се развија као туристички пројекат од државног (24%) али и локалног (11%) значаја. Велика већина грађана Србије (64%) би радо посећивала или провела одмор у таквом ”Златибору будућности”.
Као носиоце таквог пројекта грађани виде општину Чајетина, председника општине Чајетина Милана Стаматовића, Град Ужице и Републику Србију.
Занимљиво је да више од 70% грађана Србије није упознато да је свега 1,5% Златибора урбанизовано, а остатак површине (98,5%) те српске планине је под шумама и пашњацима.