Туристичка организација Златибор припремила је нову акцију отпочету видео спотом и текстом „Златибор за пешаке“ у којима се представљају стазе за шетњу од центра места, а све у оквиру кампање „Твој Златибор“.

Има нешто у златиборском ваздуху – рећи ће сви после боравка на најпознатијој српској планини на којој се дише пуним плућима. То “нешто” је склоп надморске висине, борова, “руже ветрова”, ароматичне вегетације. Шетња је омиљена активност гостију популарног планинског центра, а у избору стаза сада им може помоћи и видео епизода “Златибор за пешаке”.

Биће то слатке муке јер, како примећује планински водич Боро Пишчевић, у ком год смеру кренули, Златибор вас мами да га истражите. Пешачио је Боро по целом региону, од Мостара до Црне Горе, упознао Србију уздуж и попреко и схватио зашто је Златибор посебан.

„Свака планина ме одушеви на свој начин, али Златибор је два-три копља испред других зато што пружа сваком оно што жели. Има прегршт лаганих стаза, али ко хоће да се умори, може да изабере напорнију туру. Неки људи замишљају да је Златибор само део око језера и одушеве се кад схвате да надомак центра постоји исконски, прави Златибор. Не заборавите да је Златибор 30 километара дуга и 15 километара широка планина. Има и прерасте, и пећине, и клисуре, и видиковце, о пашњацима да не говорим,“ одушевљено прича Боро.

ПОЧЕТНИЦИ МОГУ ДО СПОМЕНИКА, ИСКУСНИЈИ ДО ЧУКЕРА

Kао заљубљеник у природу, овај бивши пилот и професор истиче да је пандемија коронавируса која је зауставила читав свет, донела и једну добру ствар.

„Најкориснија ствар која нам се десила због короне је да смо схватили како прелепу Србију имамо. Пробудила се у нама исконска потреба за природом. Својевремено сам водио туру у којој туристе, док пешачимо, учим које су печурке јестиве, која је травка за шта добра. Да ви само видите ту срећу кад човек сам убере травку. Тако и сада, све чешће виђам људе како шетају, истражују, желе да осете природу, да јој буду близу“.

Природа је Златибору несебично подарила услове због којих овај туристички центар поносно носи епитет ваздушне бање дуже од 125 година. Посетиоци само треба да изаберу неку од великог броја маркираних стаза. Омиљена међу туристима и мештанима је стаза до Споменика на Шуматном брду. Дужа, али не нарочито захтевна стаза води до Обадовог брда, где је могућ и предах у уређеном видиковцу. Искуснији рекреативци упуштају се у освајање врхова – Градине, Црног врха, Чукера, Торника. Kоју год стазу изабрали, једно је загарантовано – уживање у бајковитим пејзажима, непрегледним пашњацима, романтичним заласцима сунца.

„Један од најлепших видиковаца за мене је Градина, али не могу да не поменем поглед који “пуца” са Торника или са Вијогора, изнад Семегњева. Вијогор је четврти златиборски врх по висини, али први по лепоти. Шумовит је и пружа нестваран поглед према Босни и другим крајевима. Мени најдража стаза је излазак на Торник преко Токовића колибе, може из центра, а може и превозом до Рибнице, па онда пешке,“ открива Пишчевић.

ИЗАЗОВ ЗА НАЈИЗДРЖЉИВИЈЕ

Надалеко је познат утицај Златибора на побољшање крвне слике. Ваздух који се удише на идеалних 1000 метара надморске висине пун је кисеоника, а шетња златиборским стазама може да повећа број црвених крвних зрнаца и до два милиона. За оне који нису у кондицији, наш саговорник предлаже лакше туре током којих се прелази око 5 километара.

„Једна лепа стаза за туристе води преко позиције будућег аеродрома до купалишта Трчинога и Kод Kомша. Туристи на њу јако лепо реагују јер их по завршетку пешачења очекује уживање у купању. Друга, која се може практиковати у свим годишњим добима, јесте кружна стаза од Туристичке организације Златибор, преко Чоловића брда, до Градине. Одатле се обронцима Црног врха иде ка Споменику и затим спушта ка центру. Прелази се 11 километара што није нека велика километража, ви и по граду, док обављате разне послове, пређете доста, али ова стаза је ипак за мало спремније, јер има и успона. Зато је добро правити чешће одморе и прилагодити темпо кондицији групе. Са лаганим задржавањима, ова тура се може прећи за 4 сата,“ прича Боро.

У току пешачења, ужива се у мирису ароматичног биља, погледу на златне пашњаке и столетне борове, а лепоту предела употпуњују овце, краве и коњи. Срећом, змија готово да нема.

„Јако мало змија има на Златибору. Kо се плаши, може да набави планинарске штапове јер имају металне врхове, чије куцкање иритира змије. Штапови су одлични и за кичму и колена јер смањују оптерећење за 25-30 одсто, а добија се и на стабилности,“ саветује водич. А кад се стекне кондиција, са штаповима или без њих, следи златиборски изазов за најиздржљивије. Једна тура, дуга 28 километара, иде до Мокре Горе, друга води од села Јабланица, преко Стубла и манастира Увац до Прибојске бање. Призори поред којих се пролази су као из бајке, али, неопходан је опрез, јер како упозорава наш саговорник, у овај подухват могу да се упусте само веома искусни планинари.