„Људи које срећом срећем“
Обележавајући 60 година стваралаштва нашег најзначајнијег завичајног и српског писца Љубивоја Ршумовића, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ синоћ је приредила изложбу под називом „Људи које срећом срећем“. Уз Ршумову поезију коју су, поред аутора, говорили Жарко Божанић и Мирјана Лопин Дризо, изложбу је отворила мр Гордана Брун.
Изложбу „Људи које срећом срећем“ у јуну су у Чиготи могли да виде многобројни житељи, али и туристи Златибора. Синоћ, у топлој атмосфери чајетинске библиотеке која носи име човека чија је мисија била ширење љубави према књизи, ова изложба добила је димензију коју јој је дало окриље завичаја и која ју је употпунила.
„Пујо је био један од оних који је мене упућивао којим путем да кренем даље. Кад сам дошао из Љубиша (наравно он је приметио да ја волим да читам) ја сам долазио у библиотеку да узимам књиге, а он је онда преко лета, кад одем на распуст, слао по људима петком, када су долазили на сточну пијацу, књиге које би треба да прочитам, па да му их идућег петка по некоме вратим. Тако је он мене обавезивао да читам… Непогрешиво је одабирао књиге које су на неки начин формирале моју личност“, сећа се Љубивоје Ршумовић.
Поред писања, Љубивоје Ршумовић има још једну страст, страст која је дошла пре отискивања у свет, страст која му је омогућила да делиће завичаја понесе са собом не само у срцу, а то је фотографија. Ликова који су нас на синоћњој изложби гледали са Ршумових фотографија само су део богате галерије личности које је писац кроз живот сретао, дружио се са њима, а на овај начин им одао и поштовање. Понеки од њих нису баш били ради да позирају, па се такве слике могу назвати и украдени тренуци.
„Десанка, она кад мене види са фотоапаратом, она одмах каже: Не, то не смјеш да радиш! И ове две фотографије које сам направио, направио сам у Мокрину. Једном смо ишли на дане Мике Антића и ја сам је сликао једним телеобјективом, (ја мислим од 35 до 300) ; зато је она испала мало, тако, са шеширом у полутами некој, и добро су испале слике“.
О Ршумовићу као песнику и писцу много се зна. Ршума као човека најбоље упознајемо кроз приче пријатеља.
„То је човек за кога заиста могу да кажем да га никада ништа не мрзи и није му уопште тешко било шта да, ако га повуче – а често га повуче, одмах реагује. Ако је песма, одмах је забележи, или ако треба да оде да купи нешто – отрчи за час. Намерно сам ове две ствари, да кажем, ставила у корелацију јер видите колико је он једноставан. О својим пријатељима много брине. Оно што га заиста изваја од осталих које ја познајем, то је по томе што се никада не прави важан“, каже мр Гордана Брун, која је отворила синоћњу изложбу.
У оквиру обележавања Ршумовог јубилеја, следи вече хумора и сатире у којем ће публика моћи да се дружи и са врсним хумористима: Драгутином Карлом Минићем, Витомиром Теофиловићем, Душаном Паучом, Бојаном Љубеновићем, Александром Чотрићем и Владимиром Ћалићем.
