На осмој Ракијади у Шљивовици, одржаној 2. маја, домаћа ракија била дупло скупља него на првој 2008. године у овом селу.
Шљивовица под Златибором. – Кад су домаћини села Шљивовица, давно названог по ракији, пре осам година започели организовање Сајма домаћих ракија, популарне ''Ракијаде'', литар њихове првокласне ''мученице'' продавао се по цени од 250 до 300 динара.
 

Јуче, на осмој ''Ракијади'', купци су овдашњем произвођачу Миломиру Милојевићу званом Геро, који је за ову прилику потпалио прастари казан ''чучавац'', литар љуте ракије златножуте боје плаћали 600 динара.
  - По тој цени сам им продао. Вреди нам ова ''Ракијада'', чули су људи за Шљивовицу и све чешће долазе издалека да купују нашу ракију, чисту и јаку. А за ову прилику поставио сам овај казан ''чучавац'' стар преко 100 година, у коме се ракија пече дуже, али се из њега добија два литра више него из модерног казана – прича мајстор у народном оделу Геро, чији казан је, означавајући отварање ове ''Ракијаде'', потпалио председник златиборске општине Чајетина Милан Стаматовић.

Председник општине Чајетина, Милан Стаматовић потпаљује казан на 8. Ракијади у Шљивовици  Фото:С.Јовичић

   Овог пута се пред стручним жиријем нашло чак 105 разних ракија произвођача из овдашњих села, па и оних из околине Чачка, Обреновца, Шапца. Председник жирија Костадин Михаиловић оцењује да је реч о одличним производима. – Виски није ништа бољи од ових домаћих ракија. Свих осам година сам на челу жирија на ''Ракијади'' и могу рећи да је квалитет изложеног из године у годину све уједначенији, веома добар – каже Михаиловић, један од оних стручњака који су у минула два дана стоички испробали оволико ракија, па доделили чак 23 велике златне медаље.
   Победник осме ''Ракијаде'' је Миладин Каљевић из Шљивовице, испред Живојина Миловановића из Рибашевине и Рајка Јовановића из Дријетња, уз посебно признање за ракију клеку додељено Милораду Скорковићу из Трипкове. Каљевић је победио и на прошлој ''Ракијади'': два учешћа, две победе. Он у овом побрђу има око 300 стабала шљиве сорти ранка, јакљанка и маџарка. Питамо га у чему је тајна најбоље ракије: – У споју традиције и науке. Традиција је у квалитетној шљиви, печењу у бакарном казану, употреби чистих судова, а наука у одстрањивању метил-алкохола одбацивањем ''првенца'', дестилацијом на 70 степени и додавањем дестиловане воде за јачину од 45 степени односно 18 гради. Ова победничка ракија одлежала је 20 година у храстовом бурету – вели Миладин Каљевић, па на питање коме продаје ту ракију, одговара да је сада углавном поклања, а да ће је догодине, кад региструје свој подрум, продавати на тржишту под именом ''вила''.
   А да се у Шљивовици и околини пече чиста, права органска ракија потврђује нам проф. др Никола Бајић, директор ужичког Центра за органску производњу. – Овде воћари не додају ђубрива ни заштиту, од чисте шљиве пеку ракију и само недостаје сертификат да би им била и формално призната као органска. А тежња нам је и да у држави унифицирамо ракију под брендом српска шљивовица: сада у Србији има око 250.000 казана и ваљда толико технологија. Треба свуда спојити традицију и науку: нека остану казани, али гајење шљиве и технологију печења треба изједначити што се више може – истиче професор Бајић који је овде био члан жирија.

  (Објавила ''Политика'' 3.5.2015.године)