Трибина о спречавању насиља над женама Женског центра из Ужица уз подршку Савета за родну равноправност општине Чајетина одржана је у библиотеци Љубиша Р. Ђенић у Чајетини.

Главне поруке којима се спречава насиље над женама представљене су у оквиру кампање 16 дана активизма која је почела 25. новембра на Међународни дан борбре против насиља над женама  и траје до Светског дана људских права. Ова трибина спада у активности у којима се расветљава феномен самог насиља, профил насилника и профил жртве да би се схватило зашто жене трпе насиље и не пријављују га.

„То је углавном стид, жене су емоционално уцењене ако имају децу, или из неких других разлога. Врло често су економски зависне од насилника, плаше се те стигме у заједници, често их и деца емоционално уцењују да не говоре о томе, да не би они били томе изложени. Уопште, та тема је врло табуизирана, жене које трпе насиље ако се одлуче да о томе проговоре, оне се на неки начин сматрају издајницама својих породица и на њих се не врши само насиље од стране насилника, него врло често и од чланова његове породице,“ каже Радмила Гујаничић из Женског центра Ужице у оквиру ког од 2015. године ради и СОС телефон који пружа психолошку, социјалну и правну помоћ жртвама породичног и партнерског насиља за територију Златиборског округа, а сарађује са центрима за социјални рад, полицијом и јавним тужилаштвом.

„Потребно је сваку жртву у потпуности информисати о свим њеним правима и законским процедурама у сфери заштите од насиља. Такође и размотрити све социјалне аспекте у којима се жртва налази тако да можемо у том контексту, у зависности од њених потреба да пружимо различите видове социјалне подршке. На пример, од запошљавања, или уколико изађе па нема стан и слично. Осим тих телефонских консултација ми пружамо услугу те подршке кроз индививуалне консултације у нашим просторијама," каже Весна Богдановић, координаторка СОС телефона који је на услузи радним данима од осам до 20 часова.  У просеку се за помоћ јави од 160 до 180 жена годишње са тендецијом раста, а ниједан случај није завршен смртним исходом.

„Када се жртве нама обрате, оне су у јако специфичном стању, њима је заиста потребно много помоћи и подршке да оне изађу, да се изборе са тим траумама које су преживљавале, да се довољно оснаже и охрабре да би могле самостално да доносе даље одлуке у животу,“ закључује Весна Богдановић. Иако је на снази закон о спречавању породичног насиља, подаци са терена говоре да постоје предрасуде у друштву, али и у институцијама које отежавају положај жртава насиља, као и медији сензационалистичким приступом настављају виктимизацију. У организацији ове трибине која је део идеје о ставрању друштва у ком деца расту у породицама без насиља учествовао је и Савет за родну равноправност општине Чајетина.