Стопића пећина је у 2019. години имала 89 113 посетилаца. Са овом бројком, кажу у ТО Златибор, овај локалитет држи рекорд у Србији. За оне који су атрактивну пећину са бигреним кадама већ видели, а зтим се враћали да је виде поново, лепа вест је да ће од фебруара понуда бити проширена са око 80 метара новог простора са кадама дубоким и до 7, 5 метара.

Као што су из ТО Златибор и најављивали у претходној години, у Стопића пећини су у току радови на пешачкој стази која води кроз канал са кадама до новог проширеног простора. Ово је, каже Јован Павловић из ТОЗ , најатрактивнији али уједно и за уређење најтежи део пећине.

„Веома је атрактиван овај део канала, ту су каде и до седам и по метара дубине. Ту имамо уроњени сталактит, већ има пећинског накита, јер Стопића пећина не обилује са много  пећинског накита јер има велики отвор, тако да има доста спољашњих утицаја климатских, а овај део је стварно изузетно добар. Радови су планирани да буду готови до краја месеца, када се надам да ћемо моћи да вас позовемо да видите како ће то изгледа. Ту ће бити и подводна расвета, плус расвета са белим светлом са лед расветом у самој пећини, тако да ћемо нашим гостима и обезбедити и нови садржај. Нови део са разним цик – цак кривинама, обилажењем терена је негде око 80 метара и без обзира што није нешто много дугачак, у њему има малтене више садржаје него у осталом делу пећине,“ каже Јован Павловић из ТО Златибор.

До сада је ТОЗ урадила доста тога трудећи се да ову природну атракцију учини доступном посетиоцима: прилазни пут, паркинг простор, прилазне пешачке стазе, улазну капију, билетарницу, стазе кроз Светлу и Тамну дворану до тзв. Извора живота , као и стазе изнад бигрених када и расвету. Такође се у зимским данима труде да пут буде очишћен и проходан, што смо се на лицу места уверили јер  посетилаца има и у зимским данима. Са новом двораном шетња кроз Пећину биће још изазовнија.

„Ово нам је природа дала, сачували нам преци, морамо и ми сачувати за друге. Иако је и раније био доста посета овој пећини, видели сте да има доста натписа из 1920. и 1927. године, иако је она први пут описана тек 1901. године, да би после 1913. и 1956. године рађена истраживања, а од 1985. захваљујући професору Раденку Лазаревићу формиран је одбор, кренуло се у неке активности око уређења, а онда је почео рати и разне незгоде. Тако смо ушли у 21. век, а 2008. је преведена у туристичке намене,“ додаје Павловић.

За пећину нису заинтересовани само туристи, већ и разне просветне и научнистраживачке  установе као што су Геолошки факултет, Завод за заштиту природе, а у последње време и Биолошки факултет чији представници врши истраживања у њој. 

За радове у пећини су Министарство за заштиту животне средине и општина Чајетина издвојиле  око 3, 5 милиона динара. Иначе, Општина је купила у протеклој години још 1 хектар земље у овом заштићеном подручју како би могле да се неометано обаве све планиране активности.